Spajanje partnera rastavljanje partnera vezivanjePonuda Srbija Vienna,Austria

Dating > Spajanje partnera rastavljanje partnera vezivanjePonuda Srbija Vienna,Austria

Click here: ※ Spajanje partnera rastavljanje partnera vezivanjePonuda Srbija Vienna,Austria ※ ♥ Spajanje partnera rastavljanje partnera vezivanjePonuda Srbija Vienna,Austria

U Priručniku se posebna pažnja posvećuje drumskim graničnim prelazima, ali se dotiče i graničnih prelaza u železničkom saobraćaju i u morskim lukama. Širenje trgovinskih sporazuma je dovelo do izvesnih preklapanja, što se nekada u Evropi naziva efektom činije špageta, ili u Aziji efektom činije rezanaca. Imigracione kontrole vozača 26.

Poglavlje 9, Ocenjivanje rada graničnih službi: Mogućnosti za upoređivanje benchmarking , postavlja pitanje: Šta mislite o radu na graničnom prelazu? Aneks 4: Fitosanitarna kontrola. Granične službe sve više razvijaju uzajamnu saradnju i partnerstvo kako bi odgovorile novim izazovima koje postavlja globalizacija. Prvi zadatak je bio da se različiti organi uvere da je reforma potrebna i da se izradi jedan zajednički obrazac. Ovo nije bio prvi voz koji je povezao dve zemlje; postojao je i voz koji je uglavnom prevozio humanitarnu pomoć u Pakistan nakon katastrofalnih poplava godine Voz za prevoz kontejnera na relaciji Almati-Istanbul. Kontrolni: usmereni na ispunjavanje usko preciziranih ciljeva kontrole; 4. Ovaj portal je prerastao u Jedan šalter koji spaja 14 različitih državnih agencija. Posebno će unapređivati razmenu informacija i saradnju carinskih organa u pogledu trgovine robom kojom se falsifikuje zaštitni znak proizvođača i krše autorska prava na robu. OEBS koncept bezbednosti i upravljanja granicom KBUG ili Koncept je temeljni dokument na osnovu koga države članice OEBS kreiraju svoju politiku sveobuhvatne bezbednosti na području olakšavanja trgovine i prevoza, kontrola na granici ljudi, vozila ili tereta i sve većih transnacionalnih pretnji i njihovih implikacija na celom području koje pokriva OEBS. Poglavlje 8: Odnos carine i trećih strana U Poglavlju 8.

Dopunjen je bilateralnom Inicijativom za bezbedan promet kontejnera. Kada je reč o graničnim službama, umnožavanje sporazuma i lavirint propisa o poreklu povećava cenu sprovođenja trgovinskih sporazuma. Sistem EXIM, koji je na raspolaganju dvadeset četiri sata dnevno, poseduje on-line interface koji ekonomskim operaterima omogućava da elektronski podnesu zahteve i prime svu dokumentaciju potrebnu za uvozne i izvozne dozvole i tarifne kvote.

Spajanje partnera rastavljanje partnera vezivanje - Time se olakšavaju lingvistički problemi s dokumentacijom sačinjenom u različitim zemljama i uspostavljaju zajedničke šifre, i usklađuju podaci za koje postoji verovatnoća da će biti preneti iz jedne države članice u drugu. Od domaće do međunarodne saradnje Regionalna saradnja IU carinskoj uniji se grupa zemalja dogovara da između sebe ukinu carine i uspostave zajedničke spoljne carine na uvoz iz ostatka sveta.

Iako su OEBS i UNECE posvetili izuzetnu pažnju njenoj pripremi, ne prihvataju bilo kakvu odgovornost za tačnost i celovitost bilo kojeg podatka, datog uputstva i saveta. Sadržaj ove publikacije i izraženi stavovi, mišljenja, zapažanja, tumačenja i zaključci pripadaju autorima i osobama koje su dale svoj doprinos u njenoj izradi i ne odražavaju zvaničnu politiku ili mišljenje država članica OEBS-a i UNECE-a. Granice, boje, oznake i druge informacije upotrebljene na bilo kojoj karti u ovoj publikaciji ne odražavaju mišljenje OEBS-a ili UNECE-a u vezi sa pravnim statusom neke teritorije niti potvrđuju prihvatanje takvih granica. Nazivi zemalja koji se spominju u ovoj publikaciji su u skladu sa zvaničnom terminologijom UN-a i OEBS-a. Stoga se protiv OEBS-a ili UNECE-a, u slučaju eventualnih posledica, prouzrokovanih korišćenjem informacija ili zaključaka iz ove publikacije, ne mogu podneti tužbe. ISBN OEBS Organization for Security and Co-operation in Europe poznata je na srpskom jeziku pod nazivom Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju OEBS ; Ekonomska komisija Ujedinjenih Nacija za Evropu UNECE ; Sva prava zadržana. Nijedan deo ove publikacije ne može se umnožiti, sačuvati u bazi podataka niti preneti u neki drugi format drugim metodama elektronski, mehanički, fotokopiranjem, evidentiranjem ili na drugi način, bez prethodne pismene saglasnosti izdavača. Za sve fotografije u ovoj publikaciji postoje autorska prava i one ostaju u vlasništvu OEBS-a ili UNECE-a osim ako nije drugačije naznačeno. Publikacija se poziva i sadrži linkove za razne web stranice koje ne pripadaju OEBS-u i UNECE-u i kojima upravljaju treće strane, koje mogu da sadrže materijale koji su zaštićeni ili nad kojima postoje autorska prava trećih strana. S obzirom na to da OEBS i UNECE nemaju kontrolu nad tim web stranicama, ne preuzimaju nikakvu obavezu ili pravnu odgovornost za dostupnost, tačnost ili celovitost sadržaja spoljnih web stranica. Ova publikacija je dokument OEBS-a i nije pripremljena u skladu sa uređivačkim pravilima Ujedinjenih nacija. Prevod: Prevod dokumenta sa engleskog jezija finansiran je iz donacije Vlade Sjedinjenih Američkih Država. Lektura i redaktura: Zaposleni Uprave carina Republike Srbije i Misije OEBS u Srbiji. Dizajn: red hot n cool, Beč Umetnički direktor: Damir Krizmanić Jezički urednici za engleski jezik: Cynthia Peck-Kubaczek i John Nicholson Štampa: Imprimerie Centrale S. UNECE-ovi članovi projektnog tima: Eva Molnar, direktor Odeljenja za transport, Konstantin Glukhenkiy, Robert Nowak i Miodrag Pešut, savetnici za ekonomska pitanja. Doprinos dali: Mark Miller, potpredsednik Evropske organizacije za bezbednost EOS Peter Myers, istraživač, COTECNA S. Graham Smith, viši stručnjak za transport Jan Tomczyck, konsultant za pitanja carine i graničnih prelaza Catherine Truel, direktor, International Trade Instrument Ltd. Yannis Tsorbazoglou, ekspert za unapređenje trgovine Michel Zarnowiecki, viši carinski ekspert Posebnu zahvalnost izražavamo: Peni Sačiz-Bros Penny Satches-Brohs , višoj savetnici za granična pitanja, Džonatanu Tramblu Jonathan Trumble i Oksani Nazarčuk Oksana Nazarchuk iz Granične jedinice OEBS-ovog Odeljenja za prekogranične pretnje TNT , kao i Ruslanu Urazalinu, saradniku za ekonomska pitanja u Kancelariji koordinatora OEBS-a za ekonomske i ekološke aktivnosti i Veroniki Rivs Veronica Reeves , Violeti Ji Violet Yee i Kamoli Kusnutdinovoj Kamola Khusnutdinova , osoblju UNECE-ovog Odeljenja za transport, na recenziji i sugestijama. Finansijsku pomoć projektu pružile su sledeće delegacije OEBS-a: Belgija, Finska, Francuska, Kazahstan i Sjedinjene Američke Države, kao i OEBS. Ona nudi forum za političke pregovore i donošenje odluka u oblasti ranog upozoravanja, sprečavanja sukoba, upravljanja krizom i post-konfliktnu rehabilitaciju. Ona ima jedinstvenu mrežu od 15 misija na terenu na celom prostoru jugoistočne Evrope, istočne Evrope, južnog Kavkaza i centralne Azije. OEBS ima svestran pristup bezbednosti kojim su obuhvaćene vojno-političke, ekonomske i ekološke, kao i humane dimenzije. Od godine OEBS i UNECE su povezani Memorandumom o razumievanju MoR kojim se predviđa uska saradnja, posebno u oblasti ekonomskih i ekoloških pitanja kao što je prikazano u ovoj publikaciji. O UNECE-u Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu UNECE je jedna od pet regionalnih komisija Ujedinjenih nacija. Njen osnovni cilj je unapređenje pan-evropskih ekonomskih integracija, što ostvaruje povezivanjem svih 57 država članica, iz Evropske unije, zapadne i istočne Evrope koje nisu članice Evropske unije, jugoistočne Evrope, Zajednice nezavisnih država CIS i severne Amerike. Pod okriljem UNECE-a, ove zemlje otvaraju dijalog i saradnju o ekonomskim i sektorskim pitanjima. Koristeći rezultate zajedničkih napora, Komisija vrši analizu, daje savete u vezi sa sprovođenjem mera ekonomske politike čime pomaže vladama, a u saradnji sa drugim svetskim akterima i zainteresovanim stranama, pre svega poslovnom zajednicom, stavlja u fokus globalne mandate Ujedinjenih nacija na polju ekonomije. Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir 9 2. Od domaće do međunarodne saradnje Usklađivanje bezbednosti sa olakšicama u trgovini i razvijanje partnerstva sa privatnim sektorom Obrada tereta: Politika kontrole, carinjenja i tranzita Upravljanje rizikom i selektivnost Opcije za projektovanje graničnih prelaza Informaciona i komunikaciona tehnologija i neinvazivan pregled Upravljanje ljudskim resursima Ocenjivanje efikasnosti rada graničnih službi: Mogućnosti za upoređivanje benchmarking 223 ANEKS 1: Definicije graničnih termina 248 ANEKS 2: Međunarodne organizacije 251 Fotografije 262 Skraćenice i akronimi 263 3 6 Predgovor S izuzetnim zadovoljstvom predstavljamo Priručnik sa najboljim iskustvima za obavljanje procedura na graničnim prelazima: s aspekta trgovine i prevoza, koji je rezultat zajedničkog rada Kancelarije koordinatora OEBS-a za ekonomske i ekološke aktivnosti Sekretarijat OEBS- -a i Odeljenja za transport Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu UNECE. Obe organizacije smatraju da olakšavanje legalne prekogranične trgovine i prevoza čini jedan od ključnih faktora za unapređenje privrednog razvoja koji, s druge strane, doprinosi unapređenju regionalne stabilnosti i saradnje. Osim toga, stvaranje mreže prekograničnog prevoza i unapređenje razvoja međunarodnog transporta od vitalnog su značaja za rešavanje regionalnih problema kao što su nemogućnost izlaza na otvoreno more i smanjivanje zavisnosti od tranzitnih usluga susednih zemalja, kao i drugih problema u vezi sa pristupom tržištu. U tom kontekstu smo odlučili da objedinimo naša iskustva i ekspertizu kako bismo pripremili ovaj jedinstveni izvor informacija. Glavna svrha ovog priručnika je da pomogne zemaljama članicama OEBS-a i UNECE-a u izradi efikasnijih graničnih i carinskih politika, unapređivanjem postojećih iskustava u ovoj oblasti. Iako se nadamo da će ova publikacija, pre svega, predstavljati referentni dokument za domaće kreatore politike i više carinske i granične službenike, ona je namenjena i zaposlenima u agencijama za transport, poslovnoj zajednici i širem krugu korisnika. Namera nam je da priručnik doprinese daljem dijalogu i da posluži kao referenca onima koji budu koncipirali politiku za upravljanje graničnim procedurama u cilju olakšavanja legalnog prekograničnog komercijalnog poslovanja, istovremeno vodeći računa o neophodnim aspektima bezbednosti. Ona treba da pruži konkretne primere iz cele naše regije a i šire, o tome kako granični prelazi mogu postati sve efikasniji i sigurniji, olakšavajući pri tome nesmetano obavljanje trgovinskih i transportnih aktivnosti, a istovremeno smanjujući mogućnosti za korupciju, nezakonitu trgovinu, transnacionalni kriminal i terorizam. U Priručniku se posebna pažnja posvećuje drumskim graničnim prelazima, ali se dotiče i graničnih prelaza u železničkom saobraćaju i u morskim lukama. Cilj publikacije je da kompenzuje činjenicu da se neefikasnom obavljanju procedura na graničnim prelazima ne pridaje uvek neophodna pažnja. Složene procedure na granici povećavaju troškove prevoza i ugrožavaju međunarodnu trgovinu i strana ulaganja. To je osnovna ideja ovog priručnika. OEBS se godinama bavi problemima upravljanja granicom. Na sednici Ministarskog saveta u Ljubljani godine, države učesnice su usvojile Koncept bezbednosti i upravljanja granicom KBUG eng. Prema KBUG-u, glavni izazov je pronalaženje načina kojim bi se stepen bezbednosti granica podigao na nivo koji je proporcionalan opasnosti od nezakonitih prekograničnih aktivnosti, istovremeno olakšavajući legalan prevoz i trgovinu, štiteći ljudska prava i unapređujući kontakte među ljudima. Interes OEBS-a za pitanje transporta seže do godine i usvajanja Helsinškog završnog akta u kome su zemlje učesnice OEBS-a formalno prihvatile da poboljšanje uslova prevoza predstavlja jedan od ključnih faktora za razvoj saradnje među njima. OEBS se još više posvetio pitanju prevoza godine kada je na sednici Ministarskog saveta u Mastrihtu usvojena Strategija za ekonomsku i ekološku dimenziju. U Strategiji su zemlje učesnice OEBS-a odredile transport kao prioritetnu oblast za saradnju i podstakle razvijanje efikasnih i integrisanih transportnih mreža u regionu OEBS-a, bez bezbednosnih rizika i uz brigu za stanje životne sredine. UNECE-ova aktivna angažovanost u oblasti prevoza seže još dalje u prošlost. Organizacija je osnovana godine i imala je mandat da ponovo izgradi posleratnu Evropu i ojača ekonomske veze u regiji i šire. Iste godine je osnovan UNECE-ov Komitet za kopneni saobraćaj kako bi se olakšalo kretanje putnika i robe. Tokom godina, Komitet je postao mesto kreiranja svih konvencija Ujedinjenih nacija o kopnenom prevozu, uključujući multilateralne sporazume o olakšicama pri prelasku granica. Početkom ovog veka, Komitet je uvideo da se značaj granica promenio. Ulazak u drugu zemlju je postao komplikovan proces praćen novonastalim problemima kao što su duže čekanje na granici i više birokratije što je dovelo do povećanja troškova i sporijeg ekonomskog rasta. Poslednjih godina teme u vezi sa transportom su veoma često bile na dnevnom redu OEBS-ovih ekonomskih i ekoloških foruma koje UNECE tradicionalno podržava. Godine 2006, i forumi kojima su predsedavale Belgija, Finska i Kazahstan, bavili su se sledećim temama: Transport na području OEBS-a: Bezbedne transportne mreže i razvoj transporta za unapređenje regionalne ekonomske saradnje i stabilnosti 2006 ; Saradnja u vezi sa morskim i rečnim plovnim putevima na području OEBS-a: Veća bezbednost i zaštita okoline 2008 ; i Unapređivanje upravljanja na graničnim prelazima, povećanje bezbednosti kopnenog transporta i olakšavanje međunarodnog transporta u drumskom i železničkom saobraćaju u regionu OEBS-a 2010. Međutim, ideja za izradu ovog priručnika nastala je godine kada je pod predsedavanjem Belgije održan 14. Te godine je Forum naglasio potrebu da se zemljama članicama pomogne u primeni pravnih instrumenata za unapređivanje integrisanog upravljanja granicom i prekograničnim legalnim trgovinskim tokovima. Odlučeno je da treba osmisliti pilot projekat koji bi uključivao dva seminara, a čiji bi cilj bio unapređenje znanja i obuka za javni i privatni sektor. UNECE-ova Međunarodna konvencija o usklađivanju graničnih kontrola robe iz godine izabrana je kao test, jer to je bio prvi sporazum o pojednostavljivanju postupaka koji je predvideo usklađene i pojednostavljene granične postupke, primenu sistema Jedinstvenog šaltera Single Window i generalno lakše obavljanje transakcija. Sa svojih 55 zemalja potpisnica, ona je zbog mera koje sadrži i dalje glavni izvor efikasnih rešenja za zemlje učesnice i njihove kompanije. Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan i Uzbekistan sačinili su zajedničku izjavu EF. Istovremeno je naglašeno da komplikovani postupci za prelazak granice predstavljaju dodatno opterećenje za njihove trgovačke kapacitete. Jedan od rezultata OEBS-ovog foruma održanog godine bilo je usvajanje Odluke o budućem dijalogu o prevozu u okviru OEBS-a, br. Na osnovu odredbi Odluke, OEBS je od tada, na teritoriji koju pokriva, davao punu podršku primeni Deklaracije Ujedinjenih nacija iz Almatija i programa rada 1. Rad na ovom polju odvija se u saradnji sa Kancelarijom Visokog predstavnika UN-a za najnerazvijenije države, države u razvoju bez izlaza na more i male ostrvske države u razvoju UN-OHRLLS , u Njujorku. U proteklih pet godina OEBS je kontinuirano pružao političku i praktičnu podršku UNECE-ovom Projektu 1 Puni naziv: Almati program rada, usvojen na Međunarodnoj ministarskoj konferenciji zemalja u razvoju koje nemaju izlaz na more i koje su u tranziciji, donatorskih zemalja i međunarodnih finansijskih i razvojnih institucija za saradnju u oblasti tranzitnog prevoza, iz 2003. U celoj regiji su organizovani razni sastanci za evroazijske transportne veze koje je podržavao OEBS. Nakon što je ranije utvrdio da postoji hitna potreba za jednostavnijim transportom u Evropi, UNECE je postao centralna međuvladina institucija za regulatorni i tehnički razvoj u oblasti olakšavanja obavljanja kopnenih vidova prevoza. UNECE je posebno izradio i primenjivao brojne međunarodne pravne instrumente u ovoj oblasti, uključujući TIR konvenciju 1975 i gore navedenu Konvenciju o usklađivanju 1982. Dve organizacije su usko sarađivale na pružanju stručne pomoći prilagođene državama članicama, uz brojne seminare organizovane za pružanje takve pomoći u zemljama regiona. Priprema ovog zajedničkog priručnika sada nam pruža izuzetnu priliku za dalje jačanje zajedničkog angažovanja na ovom polju. Pored omogućavanja lakšeg političkog i stručnog dijaloga - naših tradicionalnih prednosti - mi aktivno širimo postojeće standarde i najbolja iskustva i na taj način obezbeđujemo našim državama članicama praktične instrumente za primenu kao i pozivanje na izvore korisnih informacija. Poslednjih godina je veliki broj naših zemalja članica napravio značajan i opipljiv napredak u olakšicama za prelazak granica za legalnu robu, primenjujući sveobuhvatne mere za upravljanje granicama, uz efikasnije i kraće postupke istovremeno čineći svoje granice bezbednijim. Od Priručnika se očekuje da doprinese bržem širenju takvih znanja i stručnosti, nudeći mogućnost zemljama u našem regionu, a i šire, da uzjamno uče iz iskustava stečenih u nastojanju da se prevaziđu problemi. Konkretne preporuke u vezi sa politikom zasnivaju se na postojećim međunarodnim pravnim instrumentima i doprinosu privatnog sektora. Obiman materijal je prikupljen tokom dva pripremna sastanka zainteresovanih strana koji su održani na početku projekta u jesen godine i koji su u Minsku okupili relevantne carinske službenike, graničnu policiju i službena lica iz istočne i centralne Evrope, a u Biškeku iz centralne Azije i južnog Kavkaza. Na Priručnik se gleda kao na konsolidaciju aktivnosti OEBS-a i UNECE-a na polju upravljanja graničnim poslovima i kontrolama i pojednostavljivanja tranzitnog transporta. Pretpostavlja se da će se situacija na graničnim prelazima znatno poboljšati sa intenziviranjem domaćih i međunarodnih napora za usklađivanje postojećih procedura i propisa, poboljšanje saradnje među agencijama i 5 8 skretanje pažnje na potrebu da se primene najbolje metode rada i međunarodno prihvaćene norme i standardi. Cilj Priručnika je podizanje nivoa informisanosti kreatora politike o obimu raspoloživih instrumenata za poboljšanje i podršku efikasnijim merama politike za upravljanje granicom, kako u smislu bezbedonsti tako i pojednostavljivanja procedura. Na osnovu konkretnih dokaza i analiza, Priručnik je usmeren na skretanje pažnje predstavnika državnih organa i privatnog sektora na najbolja rešenja koja se primenjuju u zakonodavnoj praksi, kreiranju politike i njenoj primeni. U obzir je uzeto iskustvo naprednih i manje naprednih ekonomija iz celog sveta. Fokusiranjem na relevantne primere iz ekonomija u tranziciji, Priručnik baca svetlo i na mogući način sprovođenja reforme u oblasti politike kao i strukture upravljanja granicom. OEBS i UNECE se zauzimaju za promociju efikasnog upravljanja graničnim prelazima, pojednostavljivanje carinskih i drugih postupaka na granici i smanjivanje dodatnih troškova za prevoznike. Zato se iskreno nadamo da će ovaj Priručnik olakšati razmenu iskustava i najboljeg načina rada, kao i da ċe otvoriti put rešenjima koja će dovesti do bržeg i neometanog rada na graničnim prelazima. Verujemo da ćemo njime podstaći zemlje članice na usklađivanje postojećih zakonskih propisa kako bi se pojednostavila međunarodna trgovina i unapredio svetski ekonomski razvoj. Uzajamna povezanost između efikasnih graničnih procedura i razvijanja celovite tržišne ekonomije naglašena je u svim segmentima Priručnika. Radi lakšeg snalaženja, analize pojedinačnih slučajeva su posebno uokvirene. Na kraju naglašavamo da je ova publikacija, sama po sebi, mnogo više početak nego kraj. Na osnovu zahteva nadležnih organa država članica OEBS-a i UNECE-a, narednih godina planiramo da organizujemo seminare za obuku, kako na regionalnom, tako i na državnom nivou. Konačno, cilj Priručnika nije samo razvijanje trgovinskih veċ i civilizacijskih koridora. Kroz ceo Priručnik, korisni saveti koji se odnose na kreiranje novih politika u vezi sa granicom i uvođenje procedura i tehnologija za najbolji način rada, se dopunjuju sa realnim primerima iz prakse. Iako svaki pojedinačni element neće biti adekvatan za svaku državu, svi carinski organi će naći veliki broj preporuka koje će poboljšati njihov rad i olakšati trgovinu i prevoz preko granice. Iako se najbolji način rada nudi u obliku smernica, Priručnik se ne može koristiti samo kao lista za proveru, jer opisane mere politike, procesi i tehnologije, moraju da budu integrisani i prilagođeni specifičnim potrebama svake pojedine države. Iako se u svakom pogledu nastojalo da Priručnik bude što detaljniji, neke oblasti granične kontrole su neizbežno obrađene s manje detalja. Priručnik obuhvata sledeće teme: relevantno zakonodavstvo, pravna pitanja, ulogu međunarodnih organizacija, sveobuhvatno upravljanje granicom, učestvovanje i saradnju s korisnicima iz privatnog sektora, pojednostavljivanje trgovinskih mera i bezbednosti, politike za obradu i kontrolu robe, upravljanje rizikom, izgled granice, informacione i inspekcijske tehnologije, upravljanje ljudskim resursima, upravljanje finansijama i na kraju, pokazatelje uspešnosti u radu i upoređivanje benchmarking. Priređivači su uložili sve napore da obezbede da sve informacije sadržane u Priručniku u vreme njegovog štampanja budu tačne. S obzirom na to da je Priručnik namenjen administracijama i državnim agencijama, koje bi trebalo da ga koriste kao smernice, predviđeno je da se više primeraka koristi u okviru jedne agencije ili na jednoj lokaciji. Priručnik je preveden na ruski jezik i nekoliko drugih jezika. Struktura Priručnika Priručnik je podeljen na devet poglavlja. Poglavlje 1: Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir, daje pregled postojećeg pravnog okvira za međunarodnu trgovinu, carinu i upravljanje granicom. Pre svega, u ovom poglavlju se ukratko predstavljaju neke ključne konvencije i sporazumi koji čine međunarodni pravni okvir na ovom polju, uključujući sporazume Svetske trgovinske organizacije STO , Revidiranu konvenciju Svetske carinske organizacije iz Kjota i Okvirne standarde, kao i UNECE Međunarodnu konvenciju o usklađivanju graničnih kontrola robe. Zatim se razmatraju trgovinski sporazumi, kao što su preferencijalni trgovinski sporazumi i sporazumi o slobodnoj trgovini, uz veliki broj postojećih multilateralnih i bilateralnih primera. Poglavlje 2: Od domaće do međunarodne saradnje, počinje napomenom da porast transakcija preko granica i važnost svetske trgovine za nacionalne ekonomije prisiljava današnje vlade da uspostavljaju efikasnije postupke za upravljanje granicom. Granične službe sve više razvijaju uzajamnu saradnju i partnerstvo kako bi odgovorile novim izazovima koje postavlja globalizacija. Ovo poglavlje predstavlja OEBS-ov sveobuhvatni koncept upravljanja granicom, bavi se domaćim pitanjima saradnje, a zatim prelazi na ispitivanje aspekata međunarodne saradnje. Takođe, poglavlje razmatra koncepte integrisanog upravljanja granicom poznatog i pod nazivom koordinirano ili kolaborativno upravljanje granicom , Jednog šaltera Single Window , Jedinstvene carinske isprave JCI , kao i granične prelaze s jednim zaustavljanjem. Poglavlje 3: Usklađivanje bezbednosti i olakšica u obavljanju trgovine i prevoza, kao i razvijanje partnerstva sa privatnim sektorom, naglašava potrebu da vlade uspostave bolju ravnotežu između bezbednosti i olakšica u obavljanja trgovine. Trenutno mnoge zemlje uvode i sprovode mere za obezbeđivanje granice. Međutim, ako zatvaranje granica za ilegalnu trgovinu znači njihovo zatvaranje i za trgovce i preduzeća koji posluju po zakonu, takve mere imaju negativan efekat. Zbog toga vlade moraju uspostaviti bolju ravnotežu između obezbeđivanja granice i lakšeg obavljanja legalne trgovine. Ovo poglavlje opisuje veliki broj mera za obezbeđivanje granice koje su trenutno u primeni, a zatim ispituje nekoliko metoda koji olakšavaju obavljanje trgovine i uspostavljanje partnerstva između trgovinskih poslova i vlada. U celini, poglavlje nudi detaljan i integrisani pristup načinima upravljanja graničnim prelazima i razvoju politike, pod nazivom javne službe objedinjene u ostvarivanju jedinstvenog cilja whole of government approach. Poglavlje 4, Obrada tereta: Politike za kontrolu, carinjenje i tranzit, polazi od pretpostavke da postupke na granici oblikuju politike koje se odnose na kontrolu, carinjenje i tranzit. Mere politike koje se primenjuju, mogu da stvore ili duge redove i kašnjenja na granici ili mogu pogranične transakcije da učine brzim i bezbednim. To utiče na sve nivoe prometa. Nedelotvorne i zastarele procedure ne samo da sprečavaju efikasnu naplatu prihoda i predstavljaju rizik po bezbednost, nego i obeshrabruju spoljnotrgovinski promet. U konkurentnom međunarodnom poslovnom okruženju, privatni sektor se odvraća od poslovanja ili investiranja u zemlju u kojoj roba ne može da se kreće bezbedno i brzo preko granice. Efikasne kontrole, carinjenje i tranzit mogu da povežu domaću industriju sa svetskim lancem snabdevanja i da stvore privlačan ambijent za direktna strana ulaganja. Posle kratkog uvoda u zakonski okvir, ovo poglavlje se bavi nekim od najboljih iskustava u obavljanju kontrola, carinjenja i tranzita. Upravljanje rizikom je sredstvo za razdvajanje poslovnih firmi koje poštuju zakonske propise, od trgovačkih kompanija koje se ne pridržavaju zakona. Njime se omogućava carinskim i graničnim službama da usmere svoje resurse na ove druge i na transakcije koje eventualno predstavljaju rizik. U ovom poglavlju se ispituje priroda carinskog rizika, opisuje postupak upravljanja rizikom, i konačno, predstavljaju metode za razvoj i primenu upravljanja rizikom. Poglavlje 6: Opcije za projektovanje graničnih prelaza, počinje tvrdnjom da bi idealni granični prelazi GP trebalo da osiguraju efikasnu obradu legalnog saobraćaja, da imaju kapacitete za otkrivanje prekršaja, a istovremeno da daju dobru sliku države koju predstavljaju. Iako ne postoji najbolji projekat graničnog prelaza koji se može univerzalno primeniti, ovo poglavlje daje primere izgleda, konstrukcije, renoviranja, popravke i održavanja graničnig prelaza iz raznih zemalja i nudi opcije za projektovanje velikih i malih graničnih prelaza. Poglavlje 7: Informaciona i komunikaciona tehnologija i neinvazivan pregled, najpre se bavi ulogom IKT-a informacione i komunikacione tehnologije u graničnim procedurama, a zatim razmatra međunarodna iskustva u pogledu propisa i standarda. Fokus se zatim sužava na nacionalne probleme i specifičnosti, pre razmatranja softverskih paketa i opisa nekih hardvera i softvera koji su dostupni. Osim toga, ovo poglavlje uvodi Model podataka Svetske carinske organizacije, sistem Jednog šaltera Single Window i druge tehnologije za obradu podataka koje su danas dostupne. Posle dela koji je posvećen opremi za otkrivanje, skeniranje i neinvazivan pregled, poglavlje završava prikazom strategije za automatsko upravljanje graničnim procedurama. Ljudi su najveće bogatstvo jedne organizacije je tvrdnja koja se danas stalno čuje u svim oblastima života. Poglavlje 8: Upravljanje ljudskim resursima, pokazuje koliko je to relevantno za institucije koje rade na graničnim prelazima. Nakon definisanja upravljanja ljudskim resursima ULJR , u ovom poglavlju se pokazuje kako bi to moglo da se pretoči u praksu. Prošli su dani kada se rad carine i pograničnih službi prvenstveno sastojao od kontrole vozila, tereta i plovila. Sada, kada je došlo do promene koja uključuje novu tehnologiju i znanja, veći naglasak se stavlja na upravljanje informacijama. Ovo poglavlje razmatra prvih pet od šest koraka u postupku pripreme strategije za ULJR. Šesti korak Procena i održavanje kompetentnosti organizacione strukture i njenog funkcionisanja je obrađen u Poglavlju 9 koje se bavi ocenjivanjem i upoređivanjem rada benchmarking. Poglavlje 9, Ocenjivanje rada graničnih službi: Mogućnosti za upoređivanje benchmarking , postavlja pitanje: Šta mislite o radu na graničnom prelazu? Ako vama, kao organu vlasti na granici postave ovo pitanje, da li biste bili u stanju da odgovorite na njega? Pitanje podrazumeva da posedujete takav stepen znanja o funkcionisanju graničnih procedura koji je viši od običnog poznavanja postupaka koji se na njoj vrše. Ukoliko želite da dobro odgovorite na postavljeno pitanje, neophodno je da postoje postupci za upravljanje radom i upoređivanje. Cilj Poglavlja 9 je da pomogne graničnim organima predočavanjem nekih najboljih načina u upravljanju poslovima i vrednovanju rada. Na kraju publikacije, Aneks 1 pruža osnovne definicije određenih termina korišċenih u Priručniku, od granice, graničnog pojasa i pogranične stanice za objašnjenje termina pogranična stanica vidi Aneks 1. Aneks 2 daje uvid u veliki broj organizacija uključenih u aktivnosti upravljanja graničnim prelazom. Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir Uvod Pravni okvir za međunarodnu trgovinu, upravljanje graničnim poslovima i carinu je zamršeno klupko. U ovom poglavlju pokušaċemo da to klupko razmrsimo i prikažemo situaciju na način koji je lako razumljiv. Namera ovog poglavlja nije da se upusti u analizu zakona, veċ da ilustruje uzajamnu povezanost različitih strana na koje utiče međunarodno trgovinsko pravo. Ovo poglavlje daje kratak uvid u konvencije i sporazume koji čine međunarodni pravni okvir na ovom polju, odnosno: sporazume Svetske trgovinske organizacije STO , Revidiranu Kjoto konvenciju SCO i SAFE okvirne standarde i UNECE-ovu Međunarodnu konvenciju o harmonizaciji graničnih kontrola robe. Konačno, biće prikazan veliki broj bilateralnih, multilateralnih i regionalnih trgovinskih sporazuma. Potpisivanje sporazuma je dovelo do uspešnog završetka Urugvajske runde i stvaranja Svetske trgovinske organizacije. Formiranje Svetske trgovinske organizacije je obuhvaćeno Završnim dokumentom koji objedinjuje rezultate Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora koji je potpisan na sastanku godine. Obično se naziva Završnim dokumentom, a Svetska trgovinska organizacija ga je opisala kao Propratno pismo uz koje su priloženi svi drugi sporazumi. Sporazum na najvišem nivou je Sporazum o formiranju Svetske trgovinske organizacije naziva se i Sporazum o Svetskoj trgovinskoj organizaciji ili Marakeški sporazum , na koji Svetska trgovinska organizacija upućuje kao na sveobuhvatni sporazum. Sastoji se od oko šezdeset sporazuma, aneksa, odluka i sporazuma. Međutim, u svrhu razjašnjenja, pre detaljnog bavljenja ovim sporazumima, treba obratiti pažnju na razliku između Svetske trgovinske organizacije i Opšteg sporazuma o carinama i trgovini GATT. GATT se prvobitno odnosio na dve stvari: 1. Ti sporazumi obuhvataju principe liberalizacije trgovine robom, trgovine uslugama i zaštite intelektualne svojine. Oni obuhvataju spisak oblasti i sektora u kojima su se države potpisnice obavezale da otvore svoja tržišta i smanje carinske tarife i trgovinske barijere. Oni pružaju mehanizam za rešavanje sporova. Zemlje u razvoju dobijaju poseban tretman. Prema principima Svetske trgovinske organizacije, države članice moraju imati transparentnu politiku i imaju obavezu da informišu Svetsku trgovinsku organizaciju o novim trgovinskim zakonima i merama. Trgovinske politike se redovno kontrolišu putem ravnopravnog sistema kontrole, na osnovu čega se sačinjavaju Pregledi trgovinske politike. Većina sporazuma su rezultat Urugvajske runde multilateralnih trgovinskih pregovora , a Međunarodni sporazum o međunarodnom robnom prometu, koji je potpisan i stupio na snagu godine; Međunarodna organizacija formirana u svrhu podrške ovom sporazumu. Kao međunarodna organizacija, GATT više ne postoji. Kao rezultat Urugvajske runde, zamenjen je Svetskom trgovinskom organizacijom 1. Iako GATT sporazum još postoji, u velikoj meri je ažuriran u skladu sa razvojem međunarodnih trgovinskih sistema od vremena Urugvajske runde. Stara verzija se naziva GATT iz 1947. Međutim, kako se GATT uglavnom bavi robom, Sporazum o Svetskoj trgovinskoj 10 13 1. Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir Tabela 1. Aneks 2 Aneks 3 Aneks 4 Raspored obaveza koje su države preuzele Raspored obaveza koje su države preuzele i najpovoljnije povlastice u državi Sporazum o pravilima i procedurama za rešavanje sporova Mehanizam kontrole trgovinske politike Plurilateralni trgovinski sporazumi nisu ih potpisale sve države članice organizaciji uvodi oblasti koje nisu deo GATT-ovog originalnog teksta, uključujući: Usluge: Opšti sporazum o prometu usluga GATS Aneks 1B ; Intelektualnu svojinu: Sporazum o trgovinskim aspektima prava intelektualne svojine TRIPS Aneks 1C. Takođe obezbeđuje mehanizme za: rešavanje sporova Aneks 2 ; kontrolu trgovinske politike Aneks 3 ; plurilateralne trgovinske sporazume Aneks 4. Pregovori, još od sastanka u Marakešu, su imali za ishod nove pravne dokumente, poput Sporazuma o informacionoj tehnologiji, kao i protokole o uslugama i pristupu. Preuzete obaveze o pristupu tržištu se nalaze na dugim i detaljnim spiskovima koje sačinjava svaka država, navodeći proizvode ili usluge za koje daje saglasnost za pristup njenom tržištu i pod kojim uslovima. U vreme pristupa Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ove obaveze se obično vremenski raspoređuju. Ovaj plan preuzetih obaveza ne samo da upućuje na industriju i proizvode kojima neka država otvara svoje tržište nego, što je najvažnije, navodi i kada će do toga doći. Trgovci koriste takve planove preuzetih obaveza za pripremu za očekivano otvaranje tržišta za njihove proizvode ili usluge. Njih takođe mogu koristiti i pogranične službe kako bi predvidele povećani promet određenih proizvoda Relevantni sporazumi STO Određene odredbe sporazuma Svetske trgovinske organizacije su posebno interesantne graničnim službama. O njima će biti reči u naredenim poglavljima. Međutim, s obzirom na njihovu ulogu u upravljanju međunarodnom trgovinom, za carinske organizacije će verovatno biti relevantan kompletan skup sporazuma. Trgovina robom Aneks 1: Multilateralni sporazum o trgovini robom 1 - GATT 1994: GATT 1947 Član I Opšte norme Tretman povlašċene nacije Osnovni princip Sporazuma o Svetskoj trgovinskoj organizaciji zasniva na se konceptu prema kojem svaka prednost, korist, povlastica ili imunitet koje jedna zemlja članica GATT-a daje za neki proizvod proizveden ili namenjen nekoj drugoj zemlji moraju biti odmah i bezuslovno odobreni i za slične proizvode koji su proizvedeni ili namenjeni za područja svih drugih zemalja članica. Član V Sloboda tranzita Fotolia Ovaj član propisuje Deo 2 da mora da postoji sloboda tranzita kroz teritoriju svake zemlje članice, pravcima koji su najpogodniji za međunarodni tranzit, za tranzitni saobraċaj na ili sa teritorije druge zemlje članice. Pogotovo nikakva kazna neće biti strožija nego što je to potrebno kao upozorenje za propust ili grešku u carinskoj dokumentaciji koja se lako može otkloniti i koja je očigledno napravljena bez svesne namere da se izvrši prevara ili nije posledica teškog nemara. Njime se takođe reguliše i potreba za olakšavanjem tranzita na graničnim prelazima Deo 3 : osim u slučaju nepridržavanja važećih carinskih zakona i propisa, takav saobraćaj sa ili prema teritoriji druge zemlje članice neće biti izložen nepotrebnom zadržavanju ili restrikcijama i biće oslobođen plaćanja carine i svih tranzitnih dažbina ili drugih naknada u vezi sa tranzitom. Član VI Antidampinške carine Ovaj član pod određenim okolnostima dopušta zemljama članicama nametanje antidampinških carina ADC na damping proizvode i kompenzirajuće carine na subvencionisane proizvode. GATT iz je dodatno ojačao ovaj član konkretnim Sporazumom o antidampinškim carinama vidi tekst koji sledi. Član VII Vrednost robe u carinske svrhe Cilj je uvesti fer, jedinstven i neutralan sistem za vrednovanje robe u carinske svrhe. GATT iz dodaje konkretan sporazum Sporazum Svetske trgovinske organizacije o vrednovanju robe koji sadrži šest metoda za izračunavanje carinske vrednosti vidi tekst koji sledi. Član VIII Takse i formalnosti u vezi sa uvozom i izvozom Fotolia U ovom članu se navodi da se takse i naknade za prekogranične transakcije iz Poglavlja 1 a ograničavaju u pogledu iznosa na približnu cenu pruženih usluga i ne predstavljaju indirektnu zaštitu za domaće proizvode ili oporezivanje uvoza ili izvoza u fiskalne svrhe. U skladu sa Poglavljem 1 c , ovaj član propisuje potrebu za jednostavnim uslovima za prekogranični promet. U njemu se navodi da države članice moraju da priznaju da je Konačno, Poglavlje 4. Član IX Označavanje porekla Ovim članom se od država članica zahteva da usaglase da proizvodi sa teritorija drugih ugovornih strana uživaju tretman u pogledu označavanja koji nije nepovoljniji od tretmana sličnih proizvoda iz bilo koje treće zemlje. Njime se takođe propisuje da treba preduzeti mere za zaštitu potrošača od lažnih ili pogrešnih oznaka i na minimum svesti prepreke za trgovinu i industriju. Član X Objavljivanje i primena trgovinskih propisa Ovaj član zahteva da zemlje članice objave svoje trgovinske i druge propise u vezi sa prekograničnom trgovinom. Zakoni, propisi, sudske odluke i administrativne odluke o opštoj primeni koje donese bilo koja ugovorna strana u vezi sa klasifikacijom ili vrednovanjem proizvoda u carinske svrhe ili u vezi sa carinskim stopama, porezima ili drugim naknadama ili u vezi sa zahtevima, ograničenjima ili zabranama na uvoz ili izvoz ili na prenos uplata u vezi s tim, ili koji utiču na prodaju, distribuciju, transport, osiguranje, kontrolu skladištenje, izlaganje, obradu, mešanje ili drugu upotrebu, objavljuju se bez odlaganja tako da omoguće zainteresovanim stranama da se upoznaju sa njima. Poglavlje 3b zahteva sledeće: Svaka ugovorna strana održava ili uspostavlja što je pre moguće, pravosudne, arbitražne ili administrativne sudove ili procedure, između ostalog, u svrhu hitne kontrole i ispravke administrativnog postupka u vezi sa carinskim pitanjima. U ovom poglavlju se precizira da ove strukture treba da budu nezavisne u odnosu na carinske organizacije. Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir Član XXIV Teritorijalna primena Pogranični promet Carinska unija i zone slobodne trgovine Ovaj član priznaje Poglavlje 4. Ove članove treba tumačiti u vezi sa napomenama i dopunskim odredbama u Aneksu I Sporazuma, kao i relevantnim sporazumima koji nude dodatne informacije. Sporazumi Sporazum o tehničkim barijerama u trgovini Član 2. Priprema, usvajanje i primena tehničkih propisa od strane centralnih vladinih tela. Sporazum o primeni člana VI Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini iz godine Antidamping Ovaj sporazum propisuje da se antidampinške carine ADC neće koristiti kao trgovinske barijere. On sadrži preciznu definiciju ADC-a, kao i skup postupaka za ispitivanje antidampinga i za uvođenje, primenu i naplatu ADC-a. Pokretanje i naknadna istraga Deo 5. Sporazum o primeni člana VII Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini iz godine Vrednost robe u carinske svrhe Ovaj sporazum je od ključne važnosti za carinske i poreske organe. Važan je zbog naplate prihoda, jer direktno utiče na iznos obračunate i naplaćene carine. To se ne odnosi samo na carinske organe, nego i na poreske uprave generalno. Ostali porezi, kao što je porez na dodatu vrednost, često se naplaćuju na granici i takođe se obračunavaju na osnovu pravila za procenu vrednosti. Ovaj ugovor pruža ukupno šest pravila za procenu vrednosti i obuhvata nekoliko konkretnih situacija, pa detaljnije obrazlaže originalne članove GATT-a. Stručni deo posla i upravljanje Sporazumom o Svetskoj trgovinskoj organizaciji za procenu vrednosti vrši Komisija Svetske trgovinske organizacije za procenu carinske vrednosti robe. Sporazum o pregledu pre otpreme robe U članu 2. Obaveze zemalja potpisnica, ovaj sporazum pruža listu sledećih uslova za vršenje inspekcije pre otpremanja robe: zabrana diskriminacije, zahtevi vlade, mesto kontrole, standardi, transparentnost, zaštita poverljivih poslovnih informacija, sukobi interesa, kašnjenja, provera cena, žalbeni postupci i odstupanje. Sporazum o pravilima o poreklu Ovaj sporazum obuhvata isključivo nepreferencijalna pravila o poreklu robe. Države primenjuju nepreferencijalna pravila o poreklu radi utvrđivanja porekla robe za upotrebu u nepreferencijalnim instrumentima trgovinske politike. Ona obuhvataju: tretman najpovlašċenije nacije, antidampinške i kompenzacijske carine, mere bezbednosti, zahteve za označavanje porekla, diskriminatorne kvantitativne restrikcije ili tarifne kvote i statistike u vezi sa vladinim nabavkama i trgovinom. Iako su pravila o poreklu instrument Svetske trgovinske organizacije, većinu stručnih poslova u tom pogledu obavlja Stručna komisija za pravila o poreklu robe Stručna komisija ili TCRO 1 Sporazum o postupcima za izdavanje uvoznih dozvola Član 1 Opšte odredbe Poglavlje 5. U situaciji kada je apsolutno neophodno obratiti se više nego jednom administrativnom organu, podnosioci zahteva ne bi trebalo da se obraćaju na više od tri adrese. U njemu se takođe precizira period koji je prihvatljiv za podnošenje zahteva i eventualno produženje tog perioda. Veće Svetske carinske organizacije vrši nadzor nad radom Komisije isključivo u pogledu administrativnih pitanja. Otvorena je za članice Svetske trgovinske organizacije. Države članice Svetske carinske organizacije koje nisu članice Svetske trgovinske organizacije mogu biti zastupane putem predstavnika. Svrha Stručne komisije je da preuzme odgovornost za usaglašavanje programa rada i da snosi trajnu odgovornost za izvesna pitanja, kao što su ispitivanje konkretnih tehničkih problema, pružanje savetodavnih mišljenja, priprema i distribucija periodičnih izveštaja. Nikakva kazna strožija od one koja je potrebna da posluži samo kao opomena neće biti izrečena u vezi sa nekim propustom ili greškom u dokumentaciji ili procedurama koje su očigledno napravljene bez namere da se izvrši prevara ili grubi nemar. Trgovina uslugama Aneks 1B Opšti sporazum o trgovini uslugama GATS Ovaj aneks ima manji uticaj na upravljanje granicom jer se fokusira samo na usluge. Deo VI Završne odredbe Član XXVIII Definicije U ovom članu je naveden spisak definicija koje se odnose na sektor usluga i koje mogu biti korisne graničnim službama. Intelektualna svojina Aneks 1C Sporazum o trgovinskim aspektima prava na intelektualnu svojinu TRIPS Sporazum o intelektualnoj svojini IV definiše sve kategorije intelektualne svojine obuhvaćene tekstom, uključujući autorska prava i zaštitni znak. Delovi ovog ugovora koji su najrelevantniji za granične službe su: Deo III Ostvarivanje prava intelektualne svojine Poglavlje 4. Obustava puštanja robe na tržište od strane carinskih organa Ovim članom se zahteva da države usvoje procedure kojima se omogućava vlasniku prava na intelektualnu svojinu koji ima valjane razloge da sumnja da bi mogli biti uvezeni falsifikovani ili piratski proizvodi, da može da zahteva od carinskih organa da obustave njihovo puštanje u slobodni promet. Primena Ovaj član precizira da nosilac prava na intelektualnu svojinu mora pružiti odgovarajući dokaz o prekršaju. Obaveštenje o obustavi Uvoznik i podnosilac zahteva će odmah biti obavešteni o obustavi puštanja robe u promet u skladu sa članom 51. Deo VII Institucionalni aranžmani; Završne odredbe Član 69. Međunarodna saradnja Države potpisnice su saglasne da međusobno sarađuju u pogledu eliminisanja međunarodnog prometa robom kojom se krše prava intelektualne svojine. U tu svrhu će u svojim administracijama formirati kontakt-centre, obavestiti ih o tome, i biti spremne za razmenu informacija o trgovini falsifikovanom robom. Posebno će unapređivati razmenu informacija i saradnju carinskih organa u pogledu trgovine robom kojom se falsifikuje zaštitni znak proizvođača i krše autorska prava na robu. Iako Organ za rešavanje sporova ne mora imati direktan uticaj na granične službe, on može imati indirektan uticaj, na primer, kada dozvoli određenoj državi da uvede dodatne carine. U tom slučaju granične službe moraju ispitati da li postoje odgovarajući resursi za dodatnu kontrolu ili naplatu. Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir Trgovinska politika Aneks 3 Mehanizam za kontrolu trgovinske politike Iako se direktno ne odnosi na pogranične službe, kontrolom trgovinske politike se ispituju postupci na granici u pogledu njihove efikasnosti. Sprovođenje obaveza prema SCO Sporazumi Svetske trgovinske organizacije su generalno pretočeni u domaće zakonodavstvo koje se zatim primenjuje. Za vreme procesa pristupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji, ponekad je potrebno izmeniti domaće zakonodavstvo kako bi se stvorio pravni okvir koji je kompatibilan sa sporazumima Svetske trgovinske organizacije. Osim toga, to je jedina međunarodna međuvladina organizacija koja se bavi carinskim procedurama kojima se reguliše trgovina između država. U pogledu carinskih procedura u vezi sa olakšavanjem trgovine i prevoza, Revidirana Kjoto konvencija je njen osnovni instrument. U godini, Svetska carinska organizacija imala je 177 država članica, uključujući odvojene carinske teritorije: Bermuda; Kurakao; Hongkong Kina i Makao Kinia. Evropska unija ima status sličan članstvu u Svetskoj carinskoj organizaciji Revidirana Kjoto konvencija RKK Međunarodna konvencija Svetske carinske organizacije o pojednostavljivanju i usklađivanju carinskih postupaka Kjoto konvencija stupila je na snagu godine. Da bi odrazila promene u svetskoj trgovini, za državne i trgovačke partnere, ažurirana je godine i danas je poznata pod nazivom Revidirana Kjoto konvencija RKK. S obzirom na to da je većina velikih trgovačkih nacija potpisala konvenciju, ona predstavlja međunarodni standard za savremene carinske postupke. Revidirana Kjoto konvencija se sastoji od: 1 osnovnog teksta Konvencije 2 opšteg aneksa 3 posebnih aneksa. Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir Tabela 1. Posebni aneksi su neobavezni i mogu se prihvatiti ili odbaciti. Osim toga, svako poglavlje koje sadrže može biti prihvaćeno ili odbačeno. Ova nedoslednost omogućava Konvenciji da postavi minimum standarda, istovremeno uvodeći određeni stepen fleksibilnosti. Ta fleksibilnost je posebno važna jer nisu sve carinske organizacije u istoj fazi procesa modernizacije. Zato se smatralo korisnim da se državama da vremena da ažuriraju svoje procedure i modernizuju rad onim tempom koji njima odgovara i u okviru njihovih ograničenja. Prispeće robe u carinsko područje B. Carinska skladišta i slobodne zone E. Privremeni uvoz robe H. Poreklo Izvor: SCO 20 istockphoto SVETSKA CARINSKA ORGANIZACIJA istockphoto Revidirana Kjoto konvencija Svetske carinske organizacije se bavi svim savremenim elementima carine, uključujući: standarde, postupke i praksu stalno unapređivanje maksimalnu upotrebu informacione i komunikacione tehnologije IKT partnerstvo carine i trgovine informacije pre prispeća robe tehnike upravljanja rizikom automatizovane sisteme ciljane inspekcije koordinirane intervencije informacije o carinskim zahtevima, kao što su zakoni, pravila i propisi sisteme za podnošenje žalbi Konvencija posebnu pažnju posvećuje sledećim principima za olakšavanje trgovine u pogledu carine: pojednostavljivanje formalnosti i postupakastandardizacija dokumenata koji se koriste u međunarodnoj trgovini i transportu primena tehnika za upravljanje rizikom i informacione tehnologije u oblasti carine prelazak sa kontrola poslovanja na kontrole zasnovane na reviziji uvođenje pravnih okvira za olakšavanje trgovine Opšti aneks Opšti aneks Konvencije daje osnovne odredbe i definicije koje se generalno mogu primeniti na sve carinske procedure. Te osnovne odredbe se nalaze u drugim poglavljima Opšteg aneksa, ali se ne pojavljuju u drugim aneksima. Opšti aneks sadrži samo standarde. Nije moguće da zemlje ugovornice imaju bilo kakve rezerve prema Opštem aneksu. Poglavlje 1: Opšti principi Poglavlje 2: Definicije Poglavlje 2 sadrži opsežnu listu relevantnih definicija. Poglavlje 3: Carinjenje i druge carinske formalnosti Između ostalog, u Poglavlju 3. Prilikom određivanja nadležnosti i lokacija ovih carinarnica i njihovog radnog vremena, faktori koje treba uzeti u obzir posebno će se odnositi na zahteve trgovine. U Poglavlju se takođe predviđa da na zajedničkim granicama treba vršiti zajedničke kontrole kad god je to moguće. Osim toga, Poglavlje sadrži detaljne smernice za definisanje i odgovornosti onih koji deklarišu robu, format i sadržaj obrasca za carinsku deklaraciju, podnošenje prekršajnih prijava, registraciju i pregled robe, kao i nadležnosti carinskih organa da vrše proveru. Takođe su precizirani kriterijumi koje treba zadovoljiti kako bi carinska uprava pustila robu u promet. Poglavlje 4: Carine i porezi A. Procena, naplata i plaćanje carine i poreza Ova odredba, između ostalog, predviđa da samo nacionalni zakoni definišu okolnosti u kojima nastaje obaveza za plaćanje carine i poreza, kao i vremenski okvir, uslove i načine izvršenja. Odloženo plaćanje carine i poreza Ova odredba glasi da, ukoliko se nacionalnim zakonom propisuje mogućnost odloženog plaćanja carine i poreza, on treba jasno da precizira uslove pod kojima se taj instrument dopušta. Povraċaj carine i poreza U ovoj odredbi se navodi da se garantuje povraċaj novca, ako se utvrdi da je zbog pogrešne procene zaračunat preveliki iznos carine i poreza. Njome se jasno definišu i uslovi i načini reagovanja u ovakvim situacijama. Poglavlje 5: Garancija Poglavlje 5. Ta- 18 21 1. Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir kođe treba navesti iznose garancije kao i uslove za njenu realizaciju. Poglavlje 6: Carinska kontrola U Poglavlju 6. U ovom poglavlju se takođe navodi da se carinska kontrola ograničava na kontrolu koja je neophodna kako bi se obezbedilo poštovanje carinskog zakona, kao i da maksimalno treba iskoristiti metode upravljanje rizikom uz strategiju ocenjivanja u kojoj meri se poštuju propisi prilikom vršenja carinske kontrole. U ovom poglavlju se takođe precizira da carinska služba traži saradnju trgovinskog sektora i nastoji da potpiše memorandum o razumevanju u cilju pojačane carinske kontrole. Poglavlje 7: Primena informacione tehnologije Poglavlje 7. Između ostalog, izmenjeni nacionalni zakoni propisuju elektronsko obavljanje trgovine kao alternativu zahtevima za dostavljanje dokumentacije na papiru. Poglavlje 8: Odnos carine i trećih strana U Poglavlju 8. I dalje, nacionalno zakonodavstvo će propisati uslove pod kojima neko lice može postupati u ime i za račun drugog lica u poslovima u vezi s carinom i definisati odgovornost trećih strana prema carinskoj službi u smislu plaćanja carine i poreza, kao i svih nepravilnosti. Poglavlje 9: Carinske informacije, rešenja i odluke A. Informacije o opštoj primeni Carinska služba osigurava da sve relevantne informacije o opštoj primeni u vezi sa Carinskim zakonom budu lako dostupne svakom zainteresovanom licu. Ukoliko budu potrebne izmene, carinska služba će osigurati da izmenjene informacije budu pravovremeno dostupne u odnosu na trenutak kada stupaju na snagu. Informacije specifične prirode Na zahtev zainteresovanog lica, carinska služba, što je pre i tačnije moguće, pruža informacije u vezi sa specifičnim pitanjima koje to lice postavi u vezi sa Carinskim zakonom. Osim toga, pružiće i druge relevantne informacije koje su potrebne tim licima. Takođe je navedeno da će te informacije biti dostupne besplatno ili prema približnoj ceni pruženih usluga. Odluke i rešenja Na pismeni zahtev dotičnog lica, carinska služba će u pismenoj formi obavestiti to lice o svojoj odluci u roku koji je preciziran nacionalnim zakonom. U slučaju nepovoljne odluke za dotično lice, navešće se razlozi i pravo na žalbu. Poglavlje 10: Podnošenje žalbi u carinskim predmetima A. Pravo na žalbu Nacionalno zakonodavstvo propisuje pravo na žalbu u carinskim predmetima. Forma i žalbeni osnovi Žalba se podnosi u pisanoj formi i sadrži razloge zbog kojih se podnosi. Utvrđuje se rok za podnošenje žalbe i omogućava razuman vremenski period za podnošenje potkrepljujućih dokaza. Razmatranje žalbe Carinska služba donosi rešenje u vezi sa žalbom i o tome pismeno obaveštava podnosioca žalbe što je pre moguće. Kada se žalba odbije, carinska služba daje pismeno obrazloženje za odbijanje i informiše podnosioca žalbe o njegovom pravu da žalbu podnese drugoj instanci. Svako poglavlje Opšteg aneksa Revidirane Kjoto konvencije sadrži detaljne smernice za primenu. Vremenski okvir za primenu standarda je 36 meseci. Više vremena 60 meseci odobrava se za primenu prelaznih standarda. Posebni aneksi Postoji deset pojedinačnih posebnih aneksa od kojih svaki sadrži poglavlja koja se bave različitim postupcima. Svaka država ugovornica može prihvatiti ili odbaciti svaki posebni aneks ili poglavlja koja ti aneksi sadrže. Ukoliko se posebni aneks prihvati, on postaje obavezujući za državu ugovornicu, kao i standardi relevantnog posebnog aneksa. Država ugovornica može izneti rezerve u pogledu prakse preporučene u posebnim aneksima. Posebni aneksi obuhvataju sledeće teme: A: Dolazak robe na carinsko područje obuhvaćeno poglavljima Formalnosti pre podnošenja robne deklaracije i Privremeno skladištenje robe ; B: Uvoz obuhvaćeno poglavljima Carinjenje robe za kućnu upotrebu, Ponovni uvoz u istu državu i Oslobađanje od uvoznih carina i poreza ; C: Izvoz obuhvaćeno poglavljem Direktni izvoz ; D: Carinska skladišta i slobodne zone; E: Tranzit obuhvaćen poglavljima Carinski tranzit, Pretovar i Priobalni prevoz robe ; 19 22 F: Oplemenjivanje sadržano u poglavljima Aktivno oplemenjivanje, Pasivno oplemenjivanje, Povraćaj carine i Oplemenjivanje robe za domaću upotrebu ; G: Privremeni uvoz robe; H: Prekršaji obuhvaćeni poglavljem Carinski prekršaji ; I: Posebni postupci obuhvaćeni poglavljima Putnici, Poštanski saobraćaj, Prevozna sredstva za komercijalnu upotrebu, Skladišta i Pošiljke oslobođene plaćanja carine ; J: Poreklo obuhvaćeno poglavljima Pravila o poreklu i Dokumentovani dokazi o poreklu. Svaki aneks sadrži detaljne smernice za primenu koje pružaju iscrpne informacije u vezi sa primenom odredaba uključujući pojednostavljene postupke i načine primene. Smernice nisu deo pravnog teksta, već se mogu smatrati dobrim ili najboljim primerima iz prakse. Uz pravilnu primenu Revidirane Kjoto konvencije, vlade, civilno društvo i nacionalne ekonomije mogu očekivati značajane rezultate i to: smanjivanje troškova proizvodnje i kod uvoza, a time eventualno i troškove za potrošače povećanje ekonomske konkurentnosti atraktivnost za međunarodnu trgovinu i ulaganja porast nacionalnog prihoda Sektor trgovine takođe može da ima koristi koje se ogledaju u sledećem: transparentne procedure više olakšica za trgovačke kompanije koje se pridržavaju propisa niži troškovi poslovanja veća konkurentnost jasne smernice o pravima i obavezama Korist za carinske organe je sledeća: efikasnije korišċenje carinskih resursa brže, predvidivo i efikasno carinjenje bolja carinska kontrola veće olakšice za trgovinu RKK je usko povezana sa Modelom podataka Svetske carinske organizacije čime se obezbeđuje međunarodni standard za razmenu podataka između carinskih organa i između carine i sektora trgovine. Takođe je povezana i sa Smernicama za informacionu i komunikacionu tehnologiju prema Kjoto konvenciji Svetske carinske organizacije, čime se omogućava podrška za primenu Modela podataka Svetske carinske organizacije. I Model podataka Svetske carinske organizacije i Smernice za informacionu i komunikacionu tehnologiju prema Kjoto konvenciji su detaljno obrađeni u Poglavlju 7. Pod nazivom Informaciona i komunikaciona tehnologija i neinvazivni pregled. Harmonizovani sistem koristi više od 200 zemalja kao osnov za carinske tarife i prikupljanje međunarodne statistike. On ne samo što daje smernice za određivanje carinskih tarifa širom sveta, već se koristi i u mnoge druge svrhe, uključujući transportnu statistiku, kontrolu kvota i ekonomska istraživanja Konvencija o privremenom uvozu Istanbulska konvencija Konvencija o privremenom uvozu definiše sistem ATA koji omogućava slobodno prekogranično kretanje robe prema jedinstvenom dokumentu, kao i privremeni uvoz robe na carinsko područje, uz oslobađanje od plaćanja carine i poreza. Taj jedinstveni dokument je poznat pod nazivom ATA karnet i zaštićen je međunarodnim garantnim sistemom. Termin ATA je kombinacija početnih slova francuskih reči admission temporaire i engleskih reči temporary admission privremeni uvoz. Ovim sistemom je međunarodna poslovna zajednica dobila značajno pojednostavljene carinske formalnosti. ATA karnet služi kao deklaracija prilikom izvoza, tranzita i uvoza robe. Osim toga, s obzirom da su nacionalna udruženja koja izdaju ATA karnete uspostavila validnu garanciju, za privremeni uvoz robe obuhvaćene ovim sistemom ne plaćaju se carina i porezi. Danas je ATA karnet dokument koji u poslovnoj zajednici ima široku primenu u međunarodnim aktivnostima koje obuhvataju privremeni uvoz robe. ATA sistem je sastavni deo SCO ATA i Istanbulske konvencije. Ostale konvencije su TIR konvencija i Carinska konvencija o kontejnerima iz godine od kojih je ova druga pod zajedničkim pokroviteljstvom Svetske carinske organizacije i UN SCO SAFE Okvirni standardi za bezbednost i olakšice u međunarodnoj trgovini Posle događaja od 11. U junu godine, Svetska carinska 20 23 1. Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir organizacija je objavila prvu verziju SAFE Okvirnih standarda za bezbednost i olakšice u međunarodnoj trgovini, skraćeno nazvanih SAFE okvirni standardi. SAFE se primjenjuje dobrovoljno i fokusira se na usvajanje međunarodnih standarda u sledeće četiri oblasti: 1. Usklađivanje zahteva u pogledu prethodnih elektronskih informacija o teretu, u vezi sa dolaznim, izlaznim i tranzitnim pošiljkama; 2. Dosledna primena sistema upravljanja rizikom u cilju rešavanja bezbednosnih pretnji; 3. Potreba da na opravdan zahtev države primaoca, primenom metode procene rizika, carinska uprava države pošiljaoca izvrši izlaznu kontrolu visokorizičnih kontejnera i tereta, po mogućnosti primenom opreme za neinvazivan pregled, kao što su veliki rendgenski aparati i detektori radijacije; 4. Definisanje pogodnosti koje će carina obezbediti kompanijama koje ispunjavaju minimum bezbednosnih standarda u lancu snabdevanja i primenjuju najbolji način rada npr. Ovlašċeni privredni subjekt-ops ili programi za OPS. Okvirni standardi su dva puta bili predmet opsežne revizije, i godine, uz razvoj metoda za njihovu primenu i jačanje kapaciteta s ciljem da se pomogne carinskim upravama i poslovnom sektoru u ispunjavanju i primeni predviđenih standarda. Do godine, 165 članica Svetske carinske organizacije potpisalo je pismo o namerama da ċe primeniti ono što definišu Okvirni standardi. Kada države članice Svetske carinske organizacije u potpunosti primene Okvirne standarde, njihov globalni status će dobiti na značaju, čime, ne samo da će doprineti povećanju bezbednosti nego i većoj predvidivosti i olakšavanju legalne trgovine, uključujući tu i prevoznike UNECE Međunarodna konvencija o usklađivanju graničnih kontrola robe Međunarodna konvencija o usklađivanju graničnih kontrola robe Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu UNECE , opštepoznata kao Konvencija o usklađivanju, potpisana je u Ženevi u Švajcarskoj 21. Konvencija ima 45 zemalja ugovornih strana i još 10 zemalja koje su je potpisale uz izvesna ograničenja. Slede najvažnije implikacije Konvencije za zemlje-ugovorne strane: Konvencija je obavezujuća; pruža formalni način arbitraže; članovi od 15. Cilj Konvencije je da poboljša međunarodno kretanje robe, pre svega putem usklađivanjacije graničnih kontrola bez narušavanja njihove svrhe, njihove pravilne primene istockphoto Sedište UNECE-a u Palati naroda u Ženevi. Konvencija se primjenjuje na svu robu koja se uvozi ili izvozi ili je u tranzitu i koja prelazi kopnenu, morsku ili vazdušnu granicu. Konvencija se može ukratko predstaviti kao osnovni skup obaveza koje su preuzele zemlje-ugovorne strane. Te obaveze su sledeće: saradnja i koordinacija između Carine i drugih službi nadležnih za praćenje robe; obezbeđivanje kvalitetnog osoblja i neophodne opreme na mestu na kome se vrši kontrola i zvaničnih instrukcija za službenike kako da postupaju u skladu sa međunarodnim sporazumima; saradnja sa nadležnim međunarodnim organima kako bi se olakšalo sklapanje novih multilateralnih ili bilateralnih sporazuma; dogovori za zajedničku kontrolu robe i dokumentacije od strane zemalja koje dele zajedničku granicu; to uključuje sinhronizovan početak radnog vremena na graničnim prelazima, kategorizaciju roba, načina prevoza i međunarodne carinske tranzitne postupke; efikasna razmena informacija potrebnih za kontrolu; dokumentacija usklađena s formatom Ujedinjenih nacija. Ove obaveze su sadržane u članovima od 1. Pored osnovnog teksta, Konvencija sadrži nekoliko aneksa koji carinskim organima daju konkretnije instrukcije u pogledu kontrola koje treba da izvrše. Njima se takođe osigurava poštovanje važećih zakona i propisa na granici. Aneksi se bave sledećim pitanjima: Aneks 1: Usklađivanje carinskih i drugih kontrola. I nastavlja: Prilikom primene ovog principa, moguće je, ukoliko je potrebno, sve ili deo ovih kontrola izvršiti i na drugom mestu osim granice, pod uslovom da primenjeni postupci doprinose lakšem međunarodnom kretanju robe. Aneks 2: Zdravstveno-sanitarna kontrola. Ovaj aneks obuhvata kontrolu kvarljive robe koja se vrši u cilju sprečavanja kontaminacije i zaštite ljudskog zdravlja. Aneks 3: Veterinarska kontrola. Ovaj aneks obuhvata kontrole koje se vrše radi ocene životinja i životinjskih proizvoda, uključujući kontrolu koja ima za cilj očuvanje ugroženih vrsta. Aneks 4: Fitosanitarna kontrola. Ovaj aneks se bavi kontrolama koje se vrše radi zaštite lokalne flore i faune, uključujući mere u cilju očuvanja ugroženih biljnih vrsta. Aneks 5: Kontrola poštovanja tehničkih standarda. Ovaj aneks govori o potrebi da se kontrole vrše u skladu sa lokalnim i međunarodnim pravom i propisima. Aneks 6: Kontrola kvaliteta. Ovim aneksom se osigurava da se kontrole vrše u skladu sa minimumom međunarodnih standarda. Aneks 7: Poslovnik o radu Upravnog odbora iz člana 22. Ovaj aneks analizira pravila u vezi sa uvođenjem amandmana na Konvenciju. Prvih sedam aneksa su pripadali originalnoj Konvenciji iz godine. Ovo je prvi put da se aneks Konvencije o usklađivanju bavi konkretnom vrstom prevoza, što je potvrda činjenice da se drumski prevoz smatra jednim od glavnih korisnika olakšica koje donosi Konvencija. Prilog 1, koji je stupio na snagu 27. Njime se normira format, sadržaj i pismo latinično Međunarodnog sertifikata o tehničkoj kontroli, razjašnjava koji jezik treba koristiti i dopušta upotreba određenih periodičnih izveštaja o kontroli. Cilj Međunarodnog sertifikata za težinu vozila je jasno naveden u članu 1. Propisno popunjene ser- 22 25 1. Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir tifikate, prihvaćene od strane zemalja ugovornih strana, nadležni organi će smatrati validnim dokumentom u pogledu merenja težine. Nadležni organi će se uzdržati od zahteva za dodatnim merenjem izuzev obavljanja ad-hoc provera i kontrola u slučaju da se sumnja na nepravilnosti. Ovaj prilog se takođe odnosi na ispostave za merenje i njihove instrumente, kao i na potrebu za kvalifikovanim osobljem. Njime se takođe preciziraju zahtevi u pogledu održavanja, provere i baždarenja instrumenata. Službe za bezbednost, imigraciju i carinu su primarni akteri u kontroli kretanja robe i ljudi preko granice. U slučajevima kada su vlade i zainteresovane strane uvele ovaj aspekt u upravljanje granicom, poveċana je efikasnost zbog većeg stepena prevencije i otkrivanja trgovine ljudima i krijumčarenja, jačanja zaštite i promovisanja ljudskih prava, stvaranja reprezentativnih institucija za upravljanje granicom u kojima je bolja izbalansiranost između polova, kao i jačanja lokalnih organa vlasti, nadzora i saradnje. Ključni međunarodni instrumenti kojima se podstiče fokusiranje na aspekt polova na graničnim poslovima obuhvataju: Protokol za sprečavanje, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudima, posebno žena i dece, koji dopunjava Konvenciju Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala 2000 ; Konvenciju o uklanjanju svih oblika diskriminacije protiv žena 1979. Rezoluciju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija br o ženama, miru i bezbednosti 2000. Ključne preporuke za uključivanje perspektive polova u reformu upravljanja granicom: Međunarodna zajednica 1. Poziv za uključivanje žena, stručnjaka za pitanja polova i predstavnika ženskih organizacija u ocenu, kreiranje, realizaciju, praćenje i procenu procesa reforme upravljanja granicom; 2. Podrška uključivanju pitanja polova u politiku zapošljavanja, zadržavanja u službi i napredovanja žena u svim procesima reforme upravljanja granicom; 3. Pokretanje programa obuke kadrova u cilju povećanja sposobnosti ženskih i drugih organizacija civilnog društva, kako bi se uključile u efikasno praćenje rada bezbednosne, carinske i imigracione službe. Kontrola i izmena politika, procedura i protokola za upravljanje granicom, kako bi se unela pitanja polova i osigurala politika orijentisana na pružanje usluga; 5. Priprema i primena sveobuhvatnih kodeksa ponašanja koji se eksplicitno bave seksualnim zlostavljanjem i nasiljem na polnoj osnovi; 6. Obezbeđivanje uslova za učešċe u procesima reformi agencija za upravljanje granicom; 7. Razvijanje institucionalnih mehanizama kako bi se osiguralo uključivanje pitanja polova; 8. Realizovati i oceniti obuku o pitanjima polova za osoblje koje se bavi upravljanjem granicom; 9. Veći procenat zapošljavanja, zadržavanja i napredovanja ženskog osoblja; 10. Razvijanje i primena konkretnih inicijativa za suzbijanje trgovine ljudima Izvor: Mackay, 2008, str. Postoji nekoliko različitih vrsta carinskih unija i trgovinskih sporazuma, uključujući: Zajednička tržišta Zajednička tržišta uspostavljaju slobodnu trgovinu robom i uslugama između trgovačkih partnera i zajedničke spoljne carine. U okviru zajedničkog tržišta postoji slobodno kretanje kapitala i radne snage. Ekonomska unija Ekonomska unija, kao jedinstveno tržište, uspostavlja slobodnu trgovinu robom i uslugama, definiše zajedničke spoljne carine i omogućava slobodno kretanje kapitala i rada. Pored toga, u ekonomskoj uniji se neke regulatorne i druge odgovornosti prenose na nadnacionalno telo. Zone slobodne trgovine Rečnik pojmova Svetske banke 2011 slobodnu trgovinu definiše na sledeći način: Međunarodna trgovina, koja nije ograničena niti podstaknuta direktnom intervencijom države. Rečnik dalje navodi: U principu, ekonomisti smatraju da je slobodna trgovina poželjna za maksimalno povećanje ukupne ekonomske efikasnosti. Međutim, u stvarnosti je međunarodna trgovina obično pod velikim uticajem uvoznih carina, uvoznih kvota i izvoznih subvencija. Sporazumi o slobodnoj trgovini između dve zemlje i zone slobodne trgovine obuhvataju nekoliko zemalja i obično se koriste za uklanjanje ili smanjivanje tih carinskih i necarinskih barijera u trgovini. U zoni slobodne trgovine veliki broj zemalja je saglasan da se ukinu carine među njima, ali da zadrže sopstvene carine na uvoz iz ostatka sveta. S druge strane, u carinskoj uniji je veliki broj zemalja saglasan da između sebe ukinu carine i uspostave zajedničku carinu na uvoz iz ostalog dela sveta. Trgovinski sporazumi su zakonski obavezujući i obično ih sprovode granične službe, posebno carinski organi. Nekada se smatra da su trgovinski sporazumi u suprotnosti s GATT-ovim principom o nediskriminaciji. Kao što je definisano u članu I GATT-a i članu II GATS-a, ako dve ili više država koje zaključuju trgovinski sporazum odobre jedna drugoj povoljnije trgovinske uslove, iste uslove moraju odobriti i drugim članicama Svetske trgovinske organizacije. Ipak, one mogu zaključiti pojedinačne trgovinske ugovore prema sledećim pravilima: Carinska unija ili zona slobodne trgovine Deo 4 do 10 člana XXIV GATT-a kao što je obrazloženo u Dogovoru o tumačenju člana XXIV GATT-a 1994. Sporazum o preferencijalnoj trgovini zaključen između zemalja u razvoju Ovlašćujuća klauzula odnosno Odluka o različitom i povlašċenijem postupanju, reciprocitetu i punijoj saradnji zemalja u razvoju iz godine koja se odnosi na sporazume o preferencijalnoj trgovini robom između država članica zemalja u razvoju. Regionalni trgovinski sporazumi Član V GATS-a reguliše sklapanje Regionalnih trgovinskih sporazuma RTS u oblasti trgovine uslugama, za razvijene i nerazvijene zemlje. Negeneralizovane preferencijalne šeme Za negeneralizovane preferencijalne šeme, na primer nerecipročne preferencijalne sporazume koji obuhvataju zemlje u razvoju i razvijene zemlje, potrebno je da države članice traže oslobađanje od primene pravila Svetske trgovinske organizacije. Države članice moraju Svetsku trgovinsku organizaciju da obaveste o svakom regionalnom trgovinskom sporazumu u kome učestvuju ili kome pristupaju. Autorska prava STO, Definicija geografskih i drugih grupa iz ovog izveštaja ne ukazuje na izraženo mišljenje Sekretarijata Svetske trgovinske organizacije u pogledu statusa bilo koje zemlje ili teritorije, postavljanja njenih granica ili prava i obaveza bilo koje članice Svetske trgovinske organizacije u vezi sa sporazumima STO-e Boje, granice, razgraničenja i klasifikacije na mapi ne ukazuju na bilo kakav sud Svetske trgovinske organizacije o pravnom ili drugom statusu neke teritorije ili pravovaljanosti ili prihvatanja neke granice. Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir godine prijavljena su približno 474 regionalna trgovinska sporazuma, a 283 su bila na snazi. Veliki broj regionalnih trgovinskih sporazuma se pretvorio u trgovinske blokove. Na kazahstansko-ruskom delu granice više se ne vrše fitosanitarne i veterinarske kontrole, niti se primenjuje sanitarni karantin, carinske radnje i sve druge funkcije u vezi sa carinjenjem robe i vozila u tranzitu. Jedino se i dalje vrši kontrola granice. Na belorusko-ruskom delu granice više se ne primaju prijave na specijalnim punktovima za prijem, niti se primenjuju određene procedure za carinjenje robe u tranzitu iz trećih zemalja. Gore navedeni punktovi za prijem prijava se zatvaraju. Funkcije u vezi sa koordiniranom državnom kontrolom robe i vozila koja ulaze na teritoriju Carinske unije vršiće ovlašċeni organi Belorusije, Kazahstana i Ruske Federacije, uključujući funkcije na kontrolnim punktovima na spoljnoj granici Carinske unije. Carinska unija je zajedničko carinsko područje za uzajamne trgovinske operacije pod jedinstvenom carinskom tarifom, oslobođena carine i ekonomskih restrikcija, osim za specijalne zaštitne, antidampinške i kompenzacijske mere Razne konfiguracije trgovinskih sporazuma Konfiguracije regionalnih trgovinskih sporazuma se prilično razlikuju, a zbog širenja trgovine stvara se složena šema različitih vrsta sporazuma koji se međusobno prepliću na podregionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou. Najjednostavnija konfiguracija trgovinskog sporazuma je bilateralni trgovinski sporazum BTS sklopljen između dve ugovorne strane. Plurilateralni i multilateralni sporazumi se sklapaju između tri ili više država. Element složenosti se dodaje kada se sklapaju dodatni sporazumi između plurilateralnih grupa, ili između neke plurilateralne grupe i druge dve ili tri zemlje. Takvi sporazumi odražavaju konsolidaciju trgovinskih odnosa. Izraz Svetske trgovinske organizacije regionalni trgovinski sporazum RTS koristi se za obe vrste sporazuma, čak i kada se države potpisnice ne nalaze u istoj geografskoj regiji. Multilateralni sporazum MTS uključuje sve države članice Svetske trgovinske organizacije. Negeneralizovane preferencijalne šeme su sporazumi kojima, između ostalog, razvijene zemlje unilateralno odobravaju zemljama u razvoju pristup na svoje tržište. Ove konfiguracije se zasnivaju na klasifikaciji i terminologiji Svetske trgovinske organizacije u skladu sa GATT-om i obuhvataju sve trgovinske sporazume Različite vrste trgovinskih sporazuma Postoji nekoliko vrsta trgovinskih sporazuma, uključujući sporazume o slobodnoj trgovini, carinske unije i delimično uslovljene sporazume. Carinske unije i zone slobodne trgovine definiše GATT u Delu III član XXIV Teritorijalna primena Pogranični promet: Carinske unije i zone slobodne trgovine, u kome se u Poglavlju 8. U većini slučajeva su delimično uslovljeni sporazumi trgovinski sporazumi koje sklapaju zemlje u razvoju. U nekim slučajevima su ograničeni na mali broj proizvoda, a u drugim, područje njihove primene prevazilazi tradicionalnu ulogu smanjivanja carina. Na primer, trgovinski sporazumi između razvijenih zemalja ili u kojima su razvijene zemlje ugovorna strana, sve više uključuju odredbe kao što su investicije, standardi, konkurencija, intelektualna svojina, zaposlenost i životna sredina. Države koje sklapaju trgovinske sporazume daju jedna drugoj određene oblike povlašċenog tretmana na njihovom tržištu, koji nije odobren drugim državama. To često poprima oblik smanjenih carina za određene proizvode. S obzirom na to da su takvi sporazumi rezultat trgovinskih pregovora između trgovinskih partnera, RUBRIKA 1. Godine Organizacija se proširila i uključila sedam novih članova: Avganistan, Azerbejdžan, Kazahstan, Republiku Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan. U maju godine, u Almatiju, još uvek glavnom gradu Kazahstana u to vreme, države članice OES-a potpisale su Okvirni sporazum o tranzitnom transportu OSTT. OES OSTT i projekti koji su usledili posle njegovog potpisivanja mogu se smatrati najboljim praktičnim rešenjima za olakšavanje prelaska granice. Svečani polazak voza je obeležen u Pakistanu godine. Od voz je svake nedelje kretao na put između ove tri zemlje, put koji je trajao jedanaest dana. Prvobitna dužina puta od petnaest dana je smanjena na jedanaest, zahvaljući olakšicama koje je uvela Svetska trgovinska organizacija, prvenstveno na sledeći način: reorganizacijom voznog reda; utvrđivanjem nepotrebnih usputnih zadržavanja i njihovom eliminacijom; smanjivanjem ili eliminisanjem vremena provedenog na graničnim prelazima; smanjivanjem vremena za pretovar u Zahedanu granica između Irana i Pakistana ; pojednostavljivanjem carinskih postupaka Pakistan nije potpisnik međunarodnih konvencija. Pre iniciranja ovog projekta, nije postojala železnička veza između Irana Islamska Republika i Pakistana, uglavnom zato što nije bila uspostavljena veza između Zahedana i stanice u Bamu u Iranu. Ovo nije bio prvi voz koji je povezao dve zemlje; postojao je i voz koji je uglavnom prevozio humanitarnu pomoć u Pakistan nakon katastrofalnih poplava godine Voz za prevoz kontejnera na relaciji Almati-Istanbul. Prvi voz za prevoz kontejnera krenuo je iz Istanbula za Almati preko Taškenta 20. Prva probna vožnja međunarodnog putničkog voza na relaciji Almati Taškent Turkmenabad Teheran obavljena je između 14. Kontejneri koji se prevoze na ovoj relaciji koriste ECO-CIM, što znači da se primenjuju olakšice o kojima je doneta odluka u vezi sa saobraċajem ovog konkretnog voza. Te konkretne tarife se jedino primenjuju na kontejnere koji se prevoze ovim železničkim koridorom između Almatija i Istanbula. Karavan na relaciji Islamabad Istanbul. Međunarodno udruženje drumskih prevoznika IRU - OES Kamionski karavan Put svile Vožnja od Islamabada do Istanbula organizovana je u cilju daljeg razvoja drumskog transporta između Evrope i Azije i jačanja trgovinske i ekonomske saradnje u regiji i sa ostatkom sveta. Cilj je bio da se podstakne napredak i prosperitet pružanjem pomoći privredama na evroazijskom području koje nemaju izlaz na more kako bi osetile pune prednosti globalizacije. Uspešno savladan put u dužini od km od Pakistana do Turske preko Avganistana pokazuje da drumski transport može da podstakne trgovinu, ekonomski rast i društveni napredak u celoj regiji OES-a, pod uslovom da je na odgovarajući način promovisan i olakšan. Glavni ciljevi ovog javno-privatnog partnerstva su bili: promovisati olakšavanje drumskog transporta u celoj regiji OES-a; promovisati i pratiti primenu Okvirnog sporazuma OES-a za tranzitni prevoz; prikupiti podatke tokom puta, kao što su dužina čekanja na granici, carinski postupci i drumske dažbine, kao i uslove za dobijanje viza u regiji OES-a; ispitati infrastrukturu duž putne mreže u regiji OES-a. Preliminarni rezultati pokazuju da je Karavan ostvario postavljene ciljeve i da su glavne ne-fizičke barijere, uglavnom na granici, u većini slučajeva bile rezultat neefikasne primene ključnih pravnih instrumenata Ujedinjenih nacija za olakšavanje multilateralne trgovine i drumskog prevoza. Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir razumljivo je da oni odražavaju konkretne pregovore. Posledica toga je da je sadržaj većine sporazuma različit. To, na primer, dovodi do postojanja niza carinskih stopa u domaćim tarifama za iste proizvode, koje se razlikuju u zavisnosti od porekla robe. Postoje standardne stope za države koje nisu članice Svetske trgovinske organizacije, tarifa za najpovlašċenije nacije NPN članice Svetske trgovinske organizacije i razne preferencijalne stope u skladu sa drugim trgovinskim sporazumima. Predmet nekog trgovinskog ugovora utiče na granične službe. Ako ne sadrži samo smanjenje carine, može biti potreban zajednički angažman nekoliko službi, a ne samo carinske Posledice proliferacije trgovinskih ugovora Kao direktna posledica mnogobrojnih trgovinskih sporazuma i njihove raznolikosti, u jednoj državi se često uporedo primenjuju različita trgovinska pravila. To se posebno odnosi na pravila o poreklu robe. Studije su pokazale da širom sveta raznolikost trgovinskih sporazuma dovodi do nedostatka jednoobraznosti u pogledu pravila o preferencijalnom poreklu robe. Da bi se utvrdilo da li neki proizvod podleže preferencijalnom tretmanu regulisanom određenim trgovinskim sporazumom, potrebno je utvrditi poreklo tog proizvoda. Da bi se ostvarila korist od preferencijalnog tretmana, proizvod mora da potiče iz zemlje koja je ugovorna strana tog trgovinskog sporazuma. Da bi to bilo tako, proizvod mora da zadovolji pravila o poreklu robe na način preciziran datim trgovinskim ugovorom. Trgovinski sporazumi obično sadrže opšti skup pravila o poreklu koja se mogu primeniti na sve proizvode. Međutim, oni često sadrže i listu srecifičnih pravila o poreklu određenog proizvoda, koja treba da budu dopunjena dodatnim odredbama. Širenje trgovinskih sporazuma je dovelo do izvesnih preklapanja, što se nekada u Evropi naziva efektom činije špageta, ili u Aziji efektom činije rezanaca. Kada je reč o graničnim službama, umnožavanje sporazuma i lavirint propisa o poreklu povećava cenu sprovođenja trgovinskih sporazuma. To takođe može da dovede do dupliranja prilikom održavanja tarifnih šema. Administrativni izazov je još složeniji za države koje su potpisnice više trgovinskih sporazuma, posebno ako ti sporazumi ne obuhvataju samo robu nego i usluge. Pre nekoliko godina, EU je pokrenula program usklađivanja pravila o poreklu robe: panevropski PANEURO sistem. On pruža jedinstveni skup pravila o poreklu robe namenjenih trgovinskim partnerima EU. Centralna Azija i druge zemlje bivšeg Saveza Sovjetskih Socijalističkih Republika SSSR sada su članice Sporazuma o slobodnoj trgovini Zajednice nezavisnih država Slika 1. Primeri evropskih sporazuma Savet Evrope Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu Evropska ekonomska zona Eurozona Evropska unija Carinska unija EU + sporazumi u okviru Unije Šengenska zona Sporazum sa EU o štampanju eura Dizajn: RHNC 30 CIS. Belorusija, Kazahstan i Ruska Federacija su formirali Carinsku uniju vidi Poglavlje 2. Osim toga, Centralna Azija prati svetski trend multiplikacije sporazuma, uz veliki broj bilateralnih trgovinskih sporazuma koji se sklapaju širom regije. Trgovinska politika je dinamično okruženje uokvireno međunarodnim pravnim instrumentima koji uvode predvidivost i standardizaciju. Kako države usvajaju ove instrumente, tako i trgovinsko okruženje postaje sve usklađenije. Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir Tabela 1. LAIA Asocijacija Latino-američke integracije ECOWAS Ekonomska zajednica zemalja Zapadne Afrike CEMAC Ekonomska i monetarna zajednica zemalja Centralne Afrike EFTA SACU Evropski sporazum o slobodnoj trgovini + Južnoafrička carinska unija CISFTA Sporazum o slob. Zajednice nezavisnih država SAFTA Sporazum o slob. Narodna Demokratska Republika Laos, Republika Koreja, Šri Lanka 10 država ASEAN-a Bruneji Darusalam, Kambodža, Indonezija, Narodna Demokratska Republika Laos, Malezija, Mijanmar, Filipini, Singapur, Tajland, Vijetnam + Kina, Japan, Republika Koreja 10 država ASEAN-a + Australija, Novi Zeland Australija, Kukova Ostrva, Fidži, Kiribati, Maršalova Ostrva, Savezne države Mikronezije, Nauru, Novi Zeland, Niue, Papua Nova Gvineja, Samoa, Solomonska Ostrva, Tonga, Tuvalu, Vanuati Zaključak Međunarodnom trgovinom upravlja zakonodavstvo na raznim nivoima. Globalna harmonizacija se odvija putem međunarodnih sporazuma, kakav je GATT Svetske trgovinske organizacije i konvencija kao što je Revidirana Kjoto konvencija Svetske carinske organizacije i UNECE-ova Konvencija o usklađivanju. Međutim, potrebno je da ovi sporazumi i konvencije nađu svoju primenu u regionalnom ili domaćem zakonodavstvu da bi omoguċili predvidivost trgovinskoj zajednici i državnim agencijama. Nekada je dekret sve što je potrebno da bi se navedeno ostvarilo; nekada je potrebna sveopšta reforma. Dekret kojim se međunarodno trgovinsko pravno okruženje uklapa u nacionalno zakonodavstvo drastično utiče na trgovinski potencijal. Ako države žele da ostvare svoje ambicije u međunarodnoj trgovini, one jednostavno treba da modernizuju svoje carinske zakone i propise. Megan Bastick and KristinValasek. Od domaće do međunarodne saradnje Uvod Dve činjenice koje se odnose na porast prekograničnih transakcija i važnost globalne trgovine za nacionalne ekonomije su prisilile vlade da uvedu efikasnije granične procedure. S obzirom da se uloga carinskih organa menja, od isključivog nastojanja da zemlji pribavi fiskalni prihod do igranja važnije uloge u upravljanju međunarodnom trgovinom, zastareli načini rada mogu ograničiti efikasnost carinskih organizacija i drugih graničnih službi. Da bi se suočile s novim problemima izazvanih globalizacijom, granične službe sve više sarađuju i razvijaju partnerstvo. Ovo poglavlje počinje predstavljanjem OEBS koncepta bezbednosti i upravljanja granicom; zatim se bavi pitanjima domaće saradnje, pa prelazi na ispitivanje aspekata međunarodne saradnje. U ovom poglavlju se, između ostalog, analiziraju koncepti integrisanog upravljanja granicom poznato i kao koordinisano upravljanje granicom ili zajedničko upravljanje granicom , takozvani Jedan šalter Single Window , Jedinstvena carinska isprava JCI i granični prelaz s jednim zaustavljanjem. OEBS koncept bezbednosti i upravljanja granicom KBUG ili Koncept je temeljni dokument na osnovu koga države članice OEBS kreiraju svoju politiku sveobuhvatne bezbednosti na području olakšavanja trgovine i prevoza, kontrola na granici ljudi, vozila ili tereta i sve većih transnacionalnih pretnji i njihovih implikacija na celom području koje pokriva OEBS. Koncept je sveobuhvatan na način da je višedimenzionalan, odnosno, odražava tri dimenzije svojstvene pristupu OEBS: političko-vojna dimenzija, ekonomska i ekološka dimenzija i ljudska dimenzija. Iako Koncept nije međunarodni instrument, on ipak dokazuje opredeljenost država članica za uspostavljanje otvorenih i bezbednih granica. On odražava dogovor država članica da je bolja saradnja u primeni zajedničke i sveobuhvatne strategije za upravljanje granicom odgovor na sve veći prekogranični promet na teritoriji OEBS. OEBS koncept bezbednosti i upravljanja granicom ne obuhvata kompletno integrisano upravljanje granicom ili koordinisano upravljanje granicom, iako sadrži elemente i jednog i drugog u meri u kojoj se primenjuju na 57 zemalja-članica. Koncept se zasniva na standardima unutaragencijske, međuagencijske i međunarodne saradnje. Istorijat: OEBS koncept bezbednosti i upravljanja granicom usvojen je u decembru godine u Ljubljani, na trinaestoj sednici OEBS Ministarskog saveta. Države članice su se time obavezale da promovišu otvorene i bezbedne granice i da povećaju uzajamno korisnu međudržavnu saradnju, pre svega unapređujuċi razmenu svojih najboljih iskustava i načina rada. Koncept i aktivnosti u vezi s njim su namenjeni pružanju pomoći državama u borbi s transnacionalnim pretnjama, kao što su terorizam, organizovani kriminal, ilegalna migracija i nezakonita trgovina oružjem, drogom i ljudima. Osnovni ciljevi Koncepta su: 1 Da unapredi slobodno i bezbedno kretanje ljudi, roba, usluga i investicija preko granica u skladu sa relevantnim pravnim okvirom, međunarodnim pravom i opredeljenjem OEBS, kroz viši stepen bezbednosti u pogledu putnih isprava i podsticajima da se liberalizuju vizni režimi ; 2 Da se smanji pretnja terorizma sprečavanjem prekograničnog kretanja ljudi, oružja i sredstava povezanih sa terorističkim i drugim aktivnostima; 3 Da se spreči i suzbije transnacionalni organizovani kriminal, ilegalna migracija, korupcija, krijumčarenje i trgovina oružjem, drogom i ljudima; 4 Promovisati visoke standarde u graničnim službama i nadležnim nacionalnim strukturama; 5 Promovisati dostojanstveno postupanje sa svim licima koja žele da pređu granicu u skladu sa relevantnim nacionalnim pravnim okvirom, međunarodnim pravom, posebno ljudskim pravima, pravom izbeglica i humanitarnim pravom i relevantnim OEBS obavezama; 33 36 6 Da se stvore povoljni uslovi za društveno-ekonomski razvoj u pograničnim područjima, kao i za prosperitet i kulturni razvoj lica koja pripadaju svim zajednicama koje žive u pograničnim oblastima; 7 Da se stvore moguċnosti za zajednički ekonomski razvoj i pomoć u uspostavljanju zajedničkog prostora slobode, bezbednosti i pravde na teritoriji koju pokriva OEBS; 8 Da se ostvari bezbedan međunarodni transportni lanac za promet robe. Aneks Mogući doprinosi OEBS-a, prikazuje u glavnim crtama ulogu Organizacije u ostvarivanju ciljeva Koncepta. Na zahtev zainteresovanih država-članica i u situaciji kada mogu da ostvare određene prednosti, doprinosi OEBS, na osnovu iskustva iz programa u vezi sa granicom, mogli bi, između ostalog, imati sledeće forme: A. Politički dijalog između država o pitanjima koja se odnose na granicu, uključujući pomoć OEBS-a kroz posredovanje; 2. Mere izgrađivanja poverenja u pograničnim oblastima, kako je navedeno u relevantnim dokumentima OEBS-a, kao i kroz odluke koje je doneo Forum za saradnju u domenu bezbednosti; 3. Stručni dijalog između nacionalnih graničnih službi i nadležnih nacionalnih struktura, kroz razmenu informacija na svim nivoima; 4. Moguća mobilizacija i koordinacija pomoći. Opšti oblici doprinosa: 1. Stručna pomoć u razvoju i realizaciji nacionalnih strategija i planova rada, zasnovana na viziji državnih organa i njihovim obavezama, ukoliko država to zahteva; 2. Stručna pomoć u izradi, usvajanju i usklađivanju relevantnih zakonskih propisa; 3. Stručna pomoć u povećanju efikasnosti rada graničnih službi kroz razmenu najboljih iskustava u radu; 4. Stručna pomoć u pripremi i realizaciji planova i programa obuke kroz razmenu iskustava u radu i putem međunarodnih razmena; 5. Sveobuhvatna razmena informacija, između ostalog i putem upoznavanja sa raspoloživim međunarodnim iskustvima, uključujući nove tehnologije, znanje i iskustvo know-how , na primer, za brzu ali efikasnu kontrolu na granici, izgradnju graničnih kontrolnih punktova, itd; 6. Utvrđivanje izvora za nabavku odgovarajuće opreme i pribora koji odgovaraju graničnim službama, u cilju njihove eventualne mobilizacije. Moguća specijalna pomoć u sledećim oblastima: 1. Borba protiv terorizma, transnacionalnog organizovanog kriminala, ilegalnih migracija i nezakonite trgovine nuklearnim, biološkim, hemijskim i konvencionalnim naoružanjem i sredstvima za njihovu isporuku i srodnim materijalima, opasnim otpadom, drogom i ljudima: I Jačanje međunarodnih mreža za razmenu i razmena informacija o gore navedenim pretnjama i bezbednosnim pretnjama; II Obuka za granične službe i nadležne državne strukture na temu konkretnih krivičnih dela; iii Utvrđivanje izvora za nabavku opreme i materijala za bavljenje konkretnim krivičnim delima i, po mogućnosti, mobilizacija raspoloživih sredstava; IV Tehnička i ne-tehnička sredstva za otkrivanje nezakonite ili falsifikovane dokumentacije u cilju veće bezbednosti putne dokumentacije i viza; V Podsticanje zaključivanja i realizacije sporazuma o prekograničnoj saradnji VI Promocija primene i razvoj multilateralnih međunarodnih standarda i načina rada u skladu sa međunarodnim pravnim okvirom u pogledu ekstradicije i drugih oblika zakonite saradnje u vezi sa krivičnim predmetima koji se odnose na terorizam i druga ozbiljna krivična dela, s aspekta bezbednosti i upravljanja granicom; VII Poboljšanje saradnje u cilju sprečavanja i suprotstavljanja nezakonitoj trgovini drogom. Slobodno i sigurno kretanje ljudi: I Tehnička pomoć i stručni saveti u vezi sa izlaznim i ulaznim procedurama, uključujući pojednostavljivanje procedura za dobijanje viza, kada je to primereno; II Stručni saveti za veću bezbednost putnih dokumenata; III Olakšavanje slobodnog i bezbednog prekograničnog kretanja lica; IV Unapređivanje i stručni saveti OEBS struktura i institucija o pravima i interesima lica koja pripadaju svim zajednicama koje žive u pograničnim oblastima, bez predrasuda prema licima koja pripadaju nacionalnim manjinama; V Podizanje svesti o pravima migranata i azilanata. Od domaće do međunarodne saradnje 3. Polje ekonomije i ekologije: I Razmena najboljih iskustava u radu u prekograničnim i carinskim uvoznim, izvoznim i tranzitnim postupcima, posebno u cilju omogućavanja bezbednog protoka međunarodnog transporta; II Unapređivanje prekogranične saradnje i olakšavanje malograničnog prometa; III Negovanje prekogranične saradnje u ekološkim pitanjima koja imaju uticaj na razvoj lokalne zajednice; IV Olakšavanje prekogranične saradnje u slučaju elementarnih nepogoda ili teških nesreća u pograničnim zonama; V Omogućavanje bezbednog međunarodnog robnog transporta, uz uspostavljanje sistema za pružanje preliminarnih informacija o robi i vozilima koji prelaze granice. Strane uključene u trgovinu često moraju da se prilagode ne samo različitim vrstama informacija koje se traže, nego, što je još gore, zahtevima za istim informacijama ali u različitim formama ili vremenskom periodu. Na primer, prilikom uvoza, jedna služba može da zahteva informacije na papiru, dok će druga zahtevati te iste informacije ali elektronski unete u njihov sistem. Pored toga, kasnije može biti potrebno da se elektronski obavesti neka treća služba koja primenjuje drugačiji sistem. Rascepkanost zahteva ne samo da povećava rizik od grešaka, nego i cenu transakcija. Pored toga, efikasnost graničnih službi se smanjuje i ako različite organizacije nekoliko puta prikupljaju iste informacije. Iako je generalno prihvaćeno da uvozne carine kratkoročno štite nacionalnu proizvodnju, dugoročno gledano one sprečavaju, ili barem ne podstiču nacionalnu industriju da ulaže u novije, naprednije proizvode i postupke proizvodnje. Time njihovi proizvodi postaju manje konkurentni na međunarodnom tržištu. Zato Rugel smatra da je potrebno napraviti veliki broj izmena. Sa logističke tačke gledišta, od ključne je važnosti da granični postupci za robu u tranzitu, preko dve ili više zemalja, budu ugrađeni i postanu sastavni deo neometanog procesa u lancu snabdevanja. To zahteva jedinstvene i međunarodno prihvaćene dokumente koji se elektronski mogu preneti kroz postojeće IT sisteme. Pored toga, integralni karakter te dokumentacije kroz ceo lanac snabdevanja mora da bude garantovan izuzetno visokim standardom bezbednosti. Tokom čitavog postupka mora biti praktično nemoguće napraviti nezakonite izmene bilo koje vrste. Od ključne važnosti je da savremene carinske organizacije na svim nivoima imaju visoko obučeno i dobro plaćeno stručno osoblje koje je svesno važnosti svoje uloge u lancu snabdevanja. Međutim, proteklih godina, netarifne barijere postale su opšteprihvaćena pojava koja se ne odnosi na pitanja bezbednosti, opasnosti od terorizma, zdravstvena i sanitarna pitanja, i trgovinu ljudima. Za mnoge od njih je potrebno da se primene skupi i dugotrajni postupci, kao i fizička kontrola na graničnim prelazima GP. Ako se te kontrole ne mogu primeniti po sistemu bez izuzetka, stvoriće se prostor za greške, kao i mogućnost nezakonitog ponašanja na različitim nivoima. I državni i međunarodni organi moraju učestvovati i sarađivati u bavljenju tim pitanjima na veoma visokom nivou. Moraju se utvrditi i primeniti efikasne i primenljive kontra mere. Efikasne i dobro obučene carinske i druge službe za upravljanje granicom automatski i neophodno igraju značajnu ulogu u ovom procesu. Rugel vidi globalni ekonomski rast kao ključni stub koji podržava nacionalni ekonomski rast i socijalni mir. Da bi globalna ekonomija rasla, mora da postoji neometani tok u međunarodnom lancu snabdevanja. Prema podacima Evropske unije, ako bi se prepolovili troškovi administrativnih procedura u vezi sa trgovinom, to bi moglo da dovede do ušteda od približno 300 milijardi evra godišnje, na svetskom nivou. Samo u Velikoj Britaniji ušteda od samo 1% vrednosti robe kojom se trguje preko njenih granica iznosila bi gotovo 6 milijardi funti sterlinga godišnje. Jedna studija je pokazala da u svim regijama sveta tarifni ekvivalenti troškovi koji rastu zbog kašnjenja pri uvozu premašuju iznose trgovinskih tarifa. Svaki dan kašnjenja u tranzitu voća i povrća jednak je smanjenju njihove cene za 0,9%. Prema tome, jasno je da bi saradnja između službi koje rade na granici dovela ne samo do veće efikasnosti postupka nego i do značajnih finansijskih ušteda. Međutim, da bi državne granične aktivnosti bile koordinisane, potrebno je iskombinovati brojne različite funkcije, kulture ponašanja i načine organizacije. Između pojedinih zemalja pokrenute su neke mere koordinacije. Koncepti koji su se u njihovoj praksi pokazali uspešnim, mogu se smatrati najboljim iskustvima u radu. Partnerstvo za globalno olakšavanje transporta i trgovine, na sledeći način definiše integrisano upravljanje granicom: Integrisano upravljanje granicom je organizacija i nadgledanje aktivnosti granične službe u cilju rešavanja zajedničkih problema u vezi sa olakšavanjem zakonitog kretanja ljudi i robe, istovremeno održavajući bezbednost granica i ispunjavajući nacionalne zakonske uslove. Integrisano upravljanje granicom ima za cilj olakšavanje zakonitog kretanja robe i ljudi, istovremeno održavajući bezbednost granica i ispunjavajući nacionalne zakonske uslove. Ono se realizuje kroz unapređenje sa- RUBRIKA 2. Od svih službi koje deluju na granici, carinski organi su ti koji su najčešće odgovorni za uvođenje koordinacije. Međutim, u nekim zemljama tu ulogu preuzimaju druge službe, a ne carinska. Pojam Integrisano upravljanje granicom IUG obično koristi Evropska unija. Drugi, kao što je Svetska carinska organizacija prednost daju terminu Koordinisano upravljanje granicom dok Svetska banka često koristi termin Kolaborativno upravljanje granicom. Kao što je navedeno u rubrici 2. Od domaće do međunarodne saradnje radnje i koordinacije svih nadležnih organa i službi uključenih u upravljanje granicom, kao što su Granična policija, Carina, uprave za veterinarsku i fitosanitarnu kontrolu, Ministarstvo saobraćaja i organi za pitanja migracije. Postoje dve kategorije IUG, odnosno, domaća saradnja među graničnim službama unutar jedne zemlje i međunarodna saradnja između susednih zemalja. Saradnja između različitih graničnih službi je srž integrisanog upravljanja granicom i za upravljanje takvom saradnjom potrebna je snažna služba s političkim mandatom. Svetska carinska organizacija na sledeći način proširuje navedeno: Primena sistema Jednog šaltera Single Window , na kompjuterskoj osnovi ili bez nje, u skladu je sa Integrisanim upravljanjem granicom i od izuzetne je važnosti za to upravljanje. SCO, 2008 Kategorije integrisanog upravljanja granicom Prema smernicama za integrisano upravljanje granicom Evropske komisije EC, 2007 , Integrisano upravljanje granicom prvenstveno obuhvata koordinaciju i saradnju u vršenju graničnih aktivnosti, istovremeno obezbeđujući ispunjavanje zakonskih uslova. U osnovi, postoje tri stuba saradnje: 1 Saradnja unutar službe 2 Saradnja između službi 3 Međunarodna saradnja Saradnja unutar službe Saradnju unutar službe treba smatrati internom saradnjom i upravljanjem postupcima, informacijama i resursima u okviru ministarstva ili službe koja je odgovorna za konkretan skup zadataka. To može funkcionisati na dva načina EK, 2007, str : a Između organa na lokalnom, regionalnom i centralnom nivou vertikalna saradnja. Time je obuhvaćena saradnja internih službi između ministarstava ili tela na centralnom nivou i službi smeštenih na granici. To se može ilustrovati protokom informacija od vrha prema dole, kao što su novi propisi ili instrukcije dobijene iz ministarstva ili organa centralne vlasti koje treba da primene službenici na granici. Time je obuhvaćena saradnja između različitih jedinica koje predstavljaju isti organ, uključujući carinske ispostave u unutrašnjosti. To se može okarakterisati saradnjom između službi, kao što su službe Ministarstva za poljoprivredu na granici i u unutrašnjosti. Saradnja između službi Saradnju između službi treba shvatiti kao saradnju na lokalnom nivou, na primer, na granici. To je horizontalna saradnja i koordinacija među službenicima različitih službi u okviru različitih nivoa u hijerarhiji. Ostvaruje se: a Na regionalnom i centralnom nivou; istockphoto b Između ministarstava ili državnih tela koja imaju različite zadatke u vezi sa upravljanjem granicom. U praksi, ova vrsta saradnje može da poprimi različite nivoe formalnosti. Ona može da obuhvati svakodnevnu neformalnu razmenu informacija ili formalnu saradnju na granici, kao i redovno planiranje saradnje između službi ili strategije za dugoročnu saradnju. Važno je da postoje procedure za utvrđivanje njihovih pojedinačnih nadležnosti i ovlašċenja kako bi se izbeglo preklapanje i dupliranje. U praksi su međusobna komunikacija i uslovi za saradnju i integraciju često kompleksni. Državne službe se mogu suočiti sa višestruko složenim situacijama koje zahtevaju stručnost van njihovog polja delovanja. Prema Smernicama Evropske komisije za integrisano upravljanje granicom, postoje tri vrste saradnje među službama na granici i u unutrašnjosti zemlje EK, 2007, str. Kontrole i postupci, uključujući njihov redosled, treba da budu jasne svim stranama, kao i raspodela odgovornosti za različite zadatke između nadležnih organa; Integrisani sistemi informacione tehnologije i procena rizika; Podizanje nivoa svesti i zajedničke odgovornosti koje dovode do srednjoročne podele odgovornosti među službama. U njihovom radnom dokumentu, mapirali su način zajedničkog rada službi i utvrdili kontinuum od zajedničkog postojanja do saradnje. Zajednički izvori Zajednički rad Bez formalne komunikacije Neformalni sast. Dodatno umanjena samostalnost Dodatno umanjena samostalnost Moguće zajedn. Zajednički rad za zajedničke ciljeve Izvor: Bolje povezane službe za Kiwis, Institut za proučavanje politike, Novi Zeland, jul 2008. Za to je bio potreban veliki broj mera. Kroz razgovor i saradnju između nadležnih pograničnih službi Finske i Ruske Federacije, uz podršku njihovih ministarstava saobraćaja postignuti su sledeći rezultati: Saradnja između graničnih prelaza GP na nivou uprava GP; Integracija GP i carinske infrastrukture i logistička saradnja; Elektronska razmena informacija između graničnih službi Finske i Rusije, upotrebom GSM Globalnog sistema za mobilnu komunikaciju opreme za razmenu informacija; Povećano uzajamno funkcionisanje kao što su pilottestiranja između osam finskih firmi za kamionski prevoz i njihovih ruskih partnera ; Upotreba zajedničkih interfejsova interface za omogućavanje funkcionisanja sistema za e-dokumentaciju i ICT sistem; Automatsko utvrđivanje protoka saobraćaja i lociranje kretanja transportne flote upotrebom identifikacije pomoću elektromagnetnih talasa u radio-frekvencijama RFID. Pilot-projekat Najbolji načini rada pokrenut je u cilju integrisanja informacija radi transparentnosti u lancu snabdevanja, pristupa informacijama pre dolaska robe primenom Carinskog zakona EU, kao i radi omogućavanja carinskim zastupnicima u Ruskoj Federaciji da u realnom vremenu raspolažu transportnim podacima koji su dobijeni od različitih aktera. Budući planovi za saradnju obuhvataju: Elektronsko praćenje intermodalnog transporta, uključujući navođenje vozila i praćenje na osnovu mobilnih rešenja; Modeli rada za logističke centre i robne terminale koji treba da koriste elektronsku razmenu informacija i automatsku identifikaciju u lancu snabdevanja; Komunikacija s organima vlasti putem informativnog sistema, kao što je dostavljanje podataka pre dolaska robe kako je propisano Carinskim zakonom EU. Ruski carinski službenici analiziraju carinske deklaracije. Od domaće do međunarodne saradnje Međunarodna saradnja Međunarodna saradnja obuhvata EK, 2007, str : a Saradnju na lokalnom nivou između službenika sa obe strane granice. Takva saradnja može imati za cilj, na primer poboljšanje svakodnevnih radnih postupaka; b Saradnja između susednih zemalja. Ona obuhvata bavljenje transnacionalnim problemima i pretnjama, kao što su prekogranični kriminal, nezakonita migracija, trgovina ljudima, terorizam i krijumčarenje robe. Ona, na primer može obuhvatiti razmenu informacija sa službama za bezbednost i upravljanje granicom, iz različitih zemalja u vezi sa kriminalnim radnjama, razvijanjem zajedničkih bezbednosnih programa, dogovaranje o sporazumima o uzajamnom priznavanju, itd. Za viziju su imale granicu dvadeset prvog veka koja dodatno olakšava i kretanje i bezbednost. Zasniva se na principu prema kome nacionalna bezbednost i ekonomska bezbednost nisu ciljevi koji su suprotstavljeni. Deklaracija je sprovedena u delo primenom plana delovanja u vezi sa pametnom granicom koji sadrži 30 tačaka. I na međunarodnom nivou, ovaj Akcioni plan je poslužio kao model za uspešno upravljanje granicom i saradnju. Javnost, privreda i druge vlade su u velikoj meri priznale uspeh procesa pametne granice. Akcioni plan u vezi sa pametnom granicom zasniva se na četiri stuba: koridora SAD i na graničnim prelazima duž kanadskoameričke granice. Ove dve zemlje nastavljaju da poboljšavaju graničnu infrastrukturu u cilju bolje podrške programima kakvi su NEXUS i FAST, kao što se može videti kroz planirano širenje traka za pacifički autoput i Most ambasadora preko FAST programa. Koordinacija i razmena informacija u ostvarivanju ovih ciljeva Kanada i SAD su formirale timove za realizaciju integrisane granice IBETi koji zajedno istražuju prekogranične kriminalne i terorističke aktivnosti. IBETi su trenutno u funkciji u petnaest regija duž granice. Izvor: Javna bezbednost, Kanada, Obezbediti protok ljudi Razdvajanje niskorizičnih od visokorizičnih putnika i olakšano kretanje prvih glavni je aspekt obezbeđivanja protoka ljudi. Na primer, Kanada i SAD su uspostavile NEXUS veza , dobrovoljni program za olakšavanje kretanja robe i ljudi sa niskim rizikom. NEXUS je postavljen na jedanaest veoma prometnih graničnih prelaza i proširiće se na putnike u vazdušnom saobraćaju postavljanjem dodatka NEXUS-Air. Obezbediti protok robe Bezbedni protok robe je organizovan po sličnom principu. U partnerstvu s privatnim sektorom, u primeni je napredna informatika i tehnologija za identifikaciju i ubrzanje niskorizičnih pošiljki koje prelaze kanadskoameričku granicu. Na primer, Program za slobodnu i bezbednu trgovinu FAST olakšava prekogranično kretanje niskorizične, prethodno odobrene komercijalne robe i vozača kamiona. FAST je trenutno u funkciji na dvanaest najprometnijih komercijalnih graničnih prelaza. Dopunjen je bilateralnom Inicijativom za bezbedan promet kontejnera. Ulaganje u sigurnu infrastrukturu Kanadska vlada ulaže 665 miliona kanadskih dolara za zaštitu i poboljšanje svojih vazduhoplovnih, pomorskih i kopnenih prelaza. Zakonom o efikasnosti transporta SAD za 21. Pojam koordinisano upravljanje granicom KUG odnosi se na koordinisani pristup službi za graničnu kontrolu, domaćih i međunarodnih, u kontekstu želje za većom efikasnošću u upravljanju trgovinskim i prevoznim tokovima, uz održavanje ravnoteže sa uslovima usklađivanja sa propisima. Iako mnoge organizacije koriste naziv integrisano upravljanje granicom, Svetska carinska organizacija radije koristi termin koordinisano upravljanje granicom kojim se naglašava načelo koordinacije između politika, programa i njihovih rezultata i istovremeno izbegava bilo kakvo shvatanje da se favorizuje samo jedno rešenje. Aniszewski, jun 2009, str. Koordinisano upravljanje granicom predstavlja pristup upravljanju granicom koji obuhvata javne službe koje koordinisano deluju u domenu svojih nadležnosti kako bi ostvarile zajednički cilj i time obezbedile celovit odgovor državnih organa na izazove u upravljanju granicom. Aniszewski, jun 2009, str. Kao IUG, i KUG se sastoji od dve različite dimenzije: domaći sistem upravljanja granicom uključujući saradnju unutar službi i saradnju između službi i međunarodni sistem upravljanja granicom. To vodi ka ostvarivanju ključnih prednosti koje se uočavaju i na državnom nivou i na nivou pojedinačnih graničnih službi. Pored državnih organa, KUG je korisno i za privatni sektor najviše za špeditere, prevoznike i industrijska i poslovna udruženja. Slika Svetske carinske organizacije ilustruje ključne elemente sistema KUG. Neki od tih elemenata će detaljno biti opisani u nastavku ovog poglavlja ili u narednim poglavljima. Zajedničko upravljanje granicom naglašava koncept virtuelne granice koji obuhvata sveukupni lanac prevoza i snabdevanja, pri čemu se roba i putnici mogu proceniti u smislu prihvatljivosti i carinjenja pre nego što stignu na fizičku granicu, Doyle, 2010, str. Principi carinskog raslojavanja, procena rizika na osnovu obaveštajnih podataka i klijenti od poverenja kao što su Ovlašċeni privredni subjekti igraju važnu ulogu u ovom konceptu Doyle, 2010, str. To, između ostalog, ukazuje na povećani broj dogovora o umrežavanju unutar vlada i službi; Postupci treba da se obavljaju na osnovu pokazatelja zasnovanih na rezultatu, kao što su veći stepen poštovanja carinskih propisa, izvozna konkurentnost, itd, umesto fokusiranja na očekivane rezultate kao što su obim kontrolisanih transakcija u pogledu poštovanja propisa; Osoblje koje radi na upravljanju granicom treba da poseduje neophodne veštine, znanje i ponašanje da bi moglo da upravlja novim procesom; Preporučuje se primena IT-a kako bi se zadovoljila povećana očekivanja za interakcijom i razmenom informacija na državnom i na međunarodnom nivou; Modernizovanje infrastrukture i kapaciteta je važan korak u poboljšanju efikasnosti regulatorne kontrole i postupaka za olakšavanje trgovine. Politički mandat za poboljšanje saradnje i koordinacije u upravljanju granicom je nešto što naglašavaju sva tri gore navedena modela. Radni dogovor između prekograničnih službi Izvor: SCO, Susedne kancelarije Da bi se realizovala domaća i međunarodna saradnja, apsolutno je potreban snažan politički mandat. Uslovi su sledeći: Politička podrška s najviših nivoa npr. Kabinet premijera ili sličan organ koji ima ovlašċenje nad drugim relevantnim državnim organizacijama ; 40 43 2. Od domaće do međunarodne saradnje Domaće zakonodavstvo i propisi koji omogućavaju primenu IUG; Određivanje vodeċe službe; Kreiranje Memoranduma o razumevanju MoR sa drugim službama i vladinim akterima. Neke od njih su prisutne fizički, a neke su svoje aktivnosti prenele na carinske organe. Na primer, u svojoj studiji bezbednog okruženja u Velikoj Britaniji, SITPRO je utvrdio niz zainteresovanih strana iz državnog sektora i podelio ih na dve grupe: one koji imaju izvršnu vlast i koje su direktno nadležne za kontrolu prekogranične teritorije i druge koje imaju ulogu kreatora politike. Od tih organizacija neke su prisutne na granici, kao što je Carina dok su druge samo zastupljene na centralnom državnom nivou, kao što je Ministarstvo trgovine. Neke su zastupljene na oba nivoa. Britanije, SITPRO Tabela 3, str. Britanije Ministarstvo finansija Vel. Britanije Uprava za hranu i lekove SAD: odobrava izvoz hrane Politika Uprava za prihode i carinu Njenog Veličanstva Odeljenje za transport Ministarstvo unutrašnjih poslova Ministarstvo za privredu, inovacije i obuku bivši BERR Ministarstvo za životnu sredinu, životne namirnice i ruralna pitanja DEFRA Agencija za prehrambene standarde Izvršno telo za zdravstvena i bezbednosna pitanja Ministarstvo finansija Vel. Inspektorat za zdravlje bilja i inspekciju semena Državna veterinarska služba Službenik granične policije u Bitolju, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija informiše kolegu kako prepoznati falsifikovana dokumenta. Sve ove organizacije koje rade na granici imaju različite strateške ciljeve, zahteve, dokumentaciju, postupke i IT sisteme. To eventualno može da dovede do ogromne administracije i dupliranja posla. S obzirom da ove organizacije imaju sopstvena sredstva za vertikalno izveštavanje, njihova tendencija je da rade samostalno, pa tako dolazi do opasnosti od preklapanja aktivnosti. Nedostatak koordinacije takođe može imati za rezultat oprečne instrukcije i zahteve. Međunarodna saradnja između nesusednih zemalja može se ostvariti putem međunarodnih sporazuma ili ratifikacijom konvencija. Sve dole navedene međunarodne konvencije sadrže elemente međunarodne saradnje. Najrelevantnije su detaljnije opisane u Poglavlju 1, Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir : SCO Međunarodna konvencija o pojednostavljivanju i usklađivanju carinskih postupaka Konvencija iz Kjota, 1974 UNECE Međunarodna konvencija o usklađivanju graničnih kontrola robe Ženeva, 1982 Carinska konvencija o međunarodnom prevozu robe na osnovu TIR karneta TIR konvencija, 1975 Međunarodna konvencija o uzajamnoj administrativnoj pomoći u sprečavanju, istraživanju i suzbijanju carinskih prekršaja Najrobi, 1977 Međunarodna konvencija o usklađenom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba Brisel, 1983 SCO Konvencija o privremenom uvozu Istanbul, 1990 Konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom CMR; Ženeva, 1956 41 44 2. Stvaranje Jednog šaltera je nešto što podržava većina modela za upravljanje granicom. Svetska carinska organizacija definiše Jedan šalter na sledeći način: Pametno sredstvo kojim se stranama uključenim u trgovinu i transport omogućava da predaju standardizovane informacije i dokumente na samo jednom mestu kako bi se ispunili svi zakonski uslovi u vezi sa uvozom, izvozom i tranzitom. SCO, 2010 Rubrika 2. On trenutno povezuje šesnaest državnih agencija. Sistem EXIM, koji je na raspolaganju dvadeset četiri sata dnevno, poseduje on-line interface koji ekonomskim operaterima omogućava da elektronski podnesu zahteve i prime svu dokumentaciju potrebnu za uvozne i izvozne dozvole i tarifne kvote. Dozvole i kvote se dobijaju po principu ko prvi dođe, prvi će biti uslužen. Sistem takođe omogućava elektronsko praćenje uplata administrativnih taksi i drugih naknada. Sistem EXIM je uveo prvu fazu takozvanog sistema jednog šaltera za izvoznu i uvoznu kontrolu i kontrolu sa jednim zaustavljanjem, čime se smanjuje vreme za prelazak granice kao i za postupke kontrole ljudi i robe. Institucije uključene u EXIM priznaju da postoji prostor za buduća doterivanja i pojednostavljivanja postupaka, kao i za širenje opsega projekta. U drugoj fazi, sistem će biti integrisan u novi carinski sistem za obradu podataka CSOP , sistem IUG, veterinarski IT sistem, IT sisteme za prevoz i obuhvatiti druge potvrde potrebne za uvoz i izvoz. Carinske kontrole se vrše na GP-u, a carinjenje tereta u unutrašnjosti nakon komercijalnih i fiskalnih provera. Carinska služba je veoma stručna u vršenju procene rizika i selekcije trgovine i transakcija. To se delimično postiglo kroz značajan razvoj kriterijuma za izbor zasnovanih na proceni rizika i uspostavljenih u sistemu ASYCUDA, koji se zatim primenjuju na uvozne deklaracije. Sistem integrisanog upravljanja granicom je u funkciji, a Odeljenje za analizu rizika u Sektoru za kontrolu i istrage je odgovorno za vršenje analize rizika i selekciju na centralnom i državnom nivou, kao i za razvijanje profila rizika i pokazatelja koji treba da se primenjuju u celoj carinskoj službi. Uspostavljena je centralizovana baza podataka za analizu rizika. Ona se svakodnevno ažurira kroz prikupljanje informacija iz različitih izvora, posebno carinskih deklaracija. Glavni klijenti su uvoznici, izvoznici i carinski zastupnici. Sistem Jednog šaltera je u početku finansiran iz namenskih sredstava švedske vlade. Kada se danas kreiraju i primenjuju nove usluge, finansiranje se vrši iz postojećih budžeta dodeljenih svakoj relevantnoj javnoj službi. Neke tekuće inicijative za razvoj novih i složenijih sistema koriste partnerstvo privatnog i javnog sektora. Manje vremena, pa time i novca, potrebno je potrošiti na podnošenje jedne informacije dva puta različitim službama. To znači da su troškovi usklađivanja sa propisima drastično smanjeni, prema proceni za 20 do 50%, zavisno od zahteva pojedinačnog subjekta. Elektronska razmena informacija takođe znači manje grešaka i bolji kvalitet, što dovodi do lakše i neometane primene postupaka. Za švedsku vladu je uvođenje sistema Jednog šaltera značilo trošenje manje vremena na zadatke za koje je potrebna niža kvalifikacija i omogućavanje alokacije sredstava za procese ili postupke koji su složeniji ili koji se ne mogu kompjuterski obraditi. Jedan primer je Jedan šalter za povraċaj novca po osnovu izvoza pri čemu je švedska vlada smanjila vreme za kontrolu dokumentacije za 50%, švedski Odbor za poljoprivredu je smanjio vreme obrade za 40%, a klijenti primaju svoje subvencije u periodu koji je upola kraći u odnosu na vreme pre uvođenja sistema Jednog šaltera. Od domaće do međunarodne saradnje Prema UNECE-u, Jedan šalter se može opisati kao sistem koji omogućava trgovcima da jednom telu podnose podatke u cilju ispunjenja svih zakonskih uslova u vezi sa uvozom ili izvozom. To u praksi znači da Jedan šalter nudi jedan ulaz fizički ili elektronski za obradu svih postupaka, podataka i zahteva u pogledu puštanja robe i carinjenja u međunarodnom trgovinskom prometu. Čitav postupak nadgleda agencija koja koordinira sa ostalim agencijama i ima vodeću ulogu u kombinovanim kontrolama UNECE, 2003, str. Trgovci u međunarodnoj trgovini moraju da pripreme i podnesu sve veći broj informacija različitim državnim službama koje vrše kontrolu. Ti opsežni proceduralni zahtevi mogu da postanu ozbiljna prepreka ekonomskim subjektima i da ugroze razvoj međunarodne trgovine. Za službe za bezbednost i upravljanje granicom, stavljanje sistema Jednog šaltera u funkciju omogućava brži i jednostavniji protok informacija između trgovačkih kompanija i državnih institucija. Elektronski sistem Jednog šaltera je detaljno prikazan u Poglavlju 7 Informaciona i komunikaciona tehnologija i neinvazivan pregled Uslovi za stvaranje okruženja za uvođenje Jednog šaltera Da bi se uveo sistem Jednog šaltera, potrebno je zadovoljiti sledeće uslove UNECE, 2003, str. Obrasci su sadržavali 80-90% istih podataka, samo se izgled nije slagao. Sadržaj se uglavnom odnosio na osnovne podatke o identifikaciji, očekivanom vremenu dolaska OVD ili očekivanom vremenu odlaska OVO , teretu i rizičnoj robi RR sa statističkog aspekta. Zato se smatralo da je većina urađenog posla nepotrebna i skupa. Prvi zadatak je bio da se različiti organi uvere da je reforma potrebna i da se izradi jedan zajednički obrazac. Početna procena troškova je ukazala na potencijalnu uštedu od nekoliko stotina hiljada evra na državnom nivou. Taj proces je počeo godine i prvi elektronski sistem je uspostavljen u periodu od do godine, u početku sa centralnim kompjuterom za IUG i bazom podataka RB2 i pasivnim terminalima. Uspostavljen je postojeći sistem PortNet i u funkciji je od godine, zamenivši stari centralni kompjuterski sistem. U proteklih deset godina je obavljeno nekoliko usavršavanja sistema. Korisnik obično brodski agent ili operater na terminalu može uneti sedeće informacije i primeniti niže navedene funkcije: Obaveštenje o prispeću u luku, sa identifikacionim brojem broda, OVD, odredišnom lukom, prethodnom lukom ama , detaljnom obaveštenju o rizičnom teretu, obaveštenju o teretu u početku, sa statističkog aspekta, u smislu standardne prijave tereta koju prihvataju carinski organi , spiskom putnika, snabdevenost broda; Obaveštenje o odlasku iz luke, slično gore navedenom, ali trenutno nepotpuno u toku je rad na tome ; Izdavanje jedinstvenog carinskog broja za poziv broda, koji važi tokom čitavog perioda posete; Plaćanje taksi na korišćenje plovnog dela vodenog puta i odluke nadležnih organa za oslobađanje od tih taksi; Spisak povlastica za linijske brodove koji su u kontaktu sa lokalnom kompanijom koja se bavi brodskim otpadom; Zahtev luci da omogući ulazak nekoj RR u luku, i odluku te luke u vezi s navedenim; Obaveštenje o međunarodnoj bezbednosnoj šifri za brod i lučke resurse ISPS obaveštenje o bezbednosnom aspektu, koje je propisala Međunarodna organizacija za pomorski saobraċaj; Obaveštenje terminalu u vezi sa kontejnerima; Brodska baza podataka, uz relevantne osnovne informacije o svim brodovima koji su ranije bili u poseti Finskoj; Ograničena baza podataka u vezi sa međunarodnom šifrom za rizičnu robu u pomorskom saobraċaju IMDG ; Baza podataka UN LOCODE, uključujući lučka područja; Baza podataka o ID broju i podacima za kontakt svih posrednika koji koriste navedeni sistem; Baza podataka o ID broju i podacima za kontakt za luke; Naručivanje lučkih usluga, kao što je tegljenje, voda, električna energija, telefon veoma malo korišċena mogućnost ; Šest obrazaca IMO FAL automatski sačinjenih na osnovu raspoloživih podataka. U predkompjuterskoj eri, brodski agenti su svim organima podnosili odvojenu dokumentaciju sačinjenu na papiru, faksom ili lično. Jedan dokumentovani slučaj otkriva da je godišnji broj faksova smanjen sa na 365. Stari režim nije podsticao agente da ispravljaju greške slanjem novih faksova ili ručno urađene dokumentacije. To jednostavno nije rađeno. Podaci o brodu su morali biti tačni čak i ako nisu imali te podatke. Zato su agenti izmišljalii ono što nisu znali. Za linijske brodove, očigledna je prednost kopiranje starog obaveštenja u novo i samo podešavanje promene luka. Pored toga, lučke vlasti mogu, i često to i rade, da unose PortNet informacije u svoje sisteme za automatsko fakturisanje. Time se stvara efikasan okvir za pojednostavljivanje i usklađivanje podataka. Srž međunarodne saradnje je razmena podataka. Jasno rečeno, mnogo je lakše sarađivati ako partneri primenjuju isti kvalitet, kvantitet i format. Model podataka Svetske carinske organizacije uvodi standard ne samo za podatke koje prikupe carinske službe, nego i format u kome se ti podaci prikupljaju. To je izvanredna osnova za buduću saradnju Prednosti uvođenja Jednog šaltera Uvođenjem sistema Jednog šaltera ostvariće se brojne prednosti UNECE, 2003, str. Za trgovce: uštede troškova zbog bržeg carinjenja i puštanja robe, veća predvidivost i transparentnost propisa, kao i bolja i efikasnija upotreba resursa. Za državu: veći stepen primene propisa, prilika za primenu tehnika upravljanja rizikom u svrhu kontrole i carinjenja, kao i bolja i efikasnija upotreba resursa. Vremenom je došlo do razvoja velikog broja programa za primenu ovog sistema koji se danas efikasno primenjuju širom sveta UNECE, 2003, str. Sistem zatim direktno šalje podatke nadležnim službama; U Singapuru i na Mauricijusu postoji automatizovani sistem. Ovaj sistem omogućava trgovcima da različitim organima podnesu elektronske prijave na obradu i odobrenje. Odobrene dozvole se zatim automatski šalju nazad na kompjuter podnosioca zahteva. U slučaju Singapura, takse i naknade automatski terete poslovni račun podnosioca zahteva. Korejska carinska služba KCS je na carinski portal uvela sistem zasnovan na internetu. Sa ovog portala trgovci imaju pristup ka 162 administrativne službe. Ovaj portal je prerastao u Jedan šalter koji spaja 14 različitih državnih agencija. U godini to je dovelo do uštede u ukupnom iznosu od preko 3,5 milijarde američkih dolara Azijsko-pacifičke carinske novosti, 2009 Jedinstvena carinska isprava EU JCI : Sredstvo za usklađivanje JCI je carinska deklaracija koja je u širokoj upotrebi u EU EK, Generalni direktorat za poreze i carinsku uniju, 2006a. Uvedena je godine kako bi se modernizovalo prikupljanje podataka za carinske deklaracije EU. Koristi se u okviru trgovine EU sa trećim zemljama i za kretanje one robe koja ne potiče iz EU kroz EU. Ciljevi primene jedinstvene carinske isprave JCI u Evropskoj uniji su sledeći: 1. Da se osigura otvorenost u pogledu nacionalnih administrativnih zahteva. Takva otvorenost predstavlja osnovu za napredak i pojednostavljivanje; 2. Da se racionalizuje i smanji administrativna dokumentacija uključujući statističku, poresku, transportnu i dokumentaciju za razmenu kontrole ; 3. Da se smanji količina informacija i izvrši standardizacija potrebnih podataka; 4. Da se kreira jedan jezik razumljiv u svim državama članicama. Time se olakšavaju lingvistički problemi s dokumentacijom sačinjenom u različitim zemljama i uspostavljaju zajedničke šifre, i usklađuju podaci za koje postoji verovatnoća da će biti preneti iz jedne države članice u drugu. Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu EFTA takođe koristi JCI EU od njenog uvođenja godine. Zemlje EU i EFTA su krenule u proširivanje Konvencije o pojednostavljivanju formalnosti u robnoj razmeni. Takođe je uspostavljen mehanizam koji, pod određenim okolnostima, omogućava zemljama trećeg sveta da postanu države potpisnice ove konvencije i JCI EU. Sve zemlje kandidati za ulazak u EU-u su bile obavezne da uvedu i koriste JCI pre pristupanja EU, kao i da budu potpuno pripremljene u operativnom, zakonskom i tehničkom smislu za jedinstveni tranzitni sistem. Ostale zemlje su takođe pokazale interes za JCI, a neke su ga uvele na državnoj osnovi Sporazumi o saradnji U primeni postoje mnogobrojne vrste sporazuma o saradnji Memorandumi o razumevanju Memorandumi o razumevanju MoR su instrumenti koji se generalno koriste za definisanje odnosa između više strana. Između ostalog, mogu se koristiti za definisanje odnosa između različitih ministarstava u državi. Takođe se mogu iskoristiti za definisanje uloga i odgovornosti raznih agencija koje rade na granici. MoR mogu biti 44 47 2. Od domaće do međunarodne saradnje zakonom obavezujući instrumenti, ali samo ako obuhvate zakonske elemente kojima se pokrivaju pitanja kao što su obaveze svake potpisnice, arbitraža i uzajamno dogovaranje. MoR se takođe često koriste za izmenu postojećih međunarodnih sporazuma pri čemu se originalni sporazum ne menja u celini. Jedna od prednosti MoR je ta što njima nije potrebno odobrenje zakonodavstva, pa se mogu relativno lako zaključiti i realizovati. Kao što je navedeno u prethodnom tekstu, uvođenje modela upravljanja granicom, kakav je IUG ili KUG često ide uz zaključivanje MoR između svih relevantnih agencija. Usklađivanje bezbednosti i lakšeg obavljanja trgovine i prevoza, i razvijanje partnerstva sa privatnim sektorom. IBK predlaže bezbednosni režim koji je zamišljen tako da se, pre njihovog ukrcavanja na brodove koji idu u Sjedinjene Države, u stranim lukama osigura identifikacija i kontrola svih kontejnera koji predstavljaju potencijalnu terorističku pretnju. Uprava za carinu i zaštitu granica SAD je postavila multidisciplinarne timove sastavljene od službenika Uprave za carinu i zaštitu granica SAD i Službe za sprovođenje imigracionih i carinskih propisa da rade zajedno sa svojim kolegama iz stranih država. Njihov zadatak je da odrede i prethodno skeniraju kontejnere, kao i da pripreme dodatne kontrolne pokazatelje koji upućuju na terorističku pretnju teretu koji je upućen u SAD. Putem IBK, carinski organi SAD rade zajedno s domaćim carinskim upravama na uspostavljanju sigurnosnih kriterijuma za utvrđivanje kontejnera visokog rizika. Pre upućivanja u luke SAD, visokorizični kontejneri se skeniraju primenom opreme za neinvazivan pregled i tehnologije za otkrivanje radijacije Bilateralni sporazumi Na granici će primena i transparentnost bilateralnih sporazuma zavisiti od samog sporazuma i načina na koji je prenet u domaće zakonodavstvo. To će, naravno, dovesti do novih internih procedura i dokumentacije. Međutim, u nekim slučajevima oni mogu biti izuzetno vidljivi, kao što je, na primer Inicijativa SAD za bezbednost kontejnera IBK , u okviru koje se carinici SAD razmeštaju u neku stranu luku, čime sporazum između SAD i te zemlje postaje očigledan vidi rubriku 2. S obzirom da je potrebno da carina sve više nadgleda primenu propisa u lancu snabdevanja, a ne samo na graničnim prelazima, takva međunarodna saradnja postaje potreba. Porast zaključivanja trgovinskih sporazuma, na primer posebno kada se to odražava na sektore sa visokim carinskim stopama, zahteva usku međunarodnu saradnju Multilateralni sporazumi Multilateralni sporazumi se, po svojoj prirodi, retko direktno odnose na granicu. Da bi se realizovali, obično je potrebno da se prenesu u domaće zakonodavstvo. To je slučaj sa sporazumima Svetske trgovinske organizacije, na primer, u kojima su tarife za najpovlašċeniju naciju osnova za domaće tarife koje se primjenjuju za naplatu carine i poreza na granici. Razni multilateralni sporazumi i međunarodne konvencije su detaljno objašnjeni u Poglavlju 1 Trgovina i carina: Međunarodni pravni okvir Saradnja sa susednim zemljama Koordinacija aktivnosti raznih službi jedne zemlje na granici izazov je sam po sebi, ali koordinacija rada sa službama druge države sadrži još više elemenata koje treba uzeti u obzir. Koordinacija ima veliki broj prednosti. Brz prelazak granice između dve zemlje omogućava trgovcima da usluže klijente s obe strane granice, kao i da prošire područje njihovog poslovanja. Ono takođe omogućava carinskim organima različitih država da shvate da je rad postao efikasniji zbog kombinovanja resursa na zajedničkim graničnim prelazima. Granični prelazi GP sa jednim zaustavljanjem Iako ne postoji sveobuhvatna globalna definicija graničnih prelaza s jednim zaustavljanjem osnova za njihov pravni status može da obuhvati sve, od MoR do bilateralnih sporazuma, a u publikaciji Svetske carinske organizacije se navodi spisak sledećih karakteristika Kieck, 2010 : Kontejner s teretom se plombira tokom postupka kontrole. Postoji nekoliko prednosti graničnog prelaza s jednim zaustavljanjem kako u pogledu poštovanja propisa tako i u pogledu ekonomske koristi. Činjenica da granični organi dve zemlje rade rame uz rame, povećava sveukupnu efikasnost kroz razmenu informacija i bolju primenu raspoloživih resursa zajednička infrastruktura, skeneri, osoblje i slično. Pored toga, komunikacija je olakšana, a vreme čekanja i troškovi značajno smanjeni. Sporazum potpisan u oktobru godine odražava dugogodišnje UNCTAD preporuke za primenu aranžmana za olakšavanje trgovine, kako bi se podstakao ekonomski razvoj ove dve države. Sporazum o tranzitnoj trgovini između Avganistana i Pakistana APTTA usledio je posle Sporazuma o tranzitnoj trgovini ATTA koji su Pakistan i Avganistan potpisali godine kako bi olakšali tranzit robe izvezene iz ili uvezene u Avganistan, uz korišċenje pakistanske luke Karači. Postojeći sporazum dopušta korišċenje više luka i viže prevoznika uključujući avganistanske kamione i povećava broj graničnih prelaza. Njime se takođe reguliše avganistanski izvoz u Indiju preko granice za drumski saobraćaj između Pakistana i Indije. Ugovor takođe predviđa korišċenje avganistanske teritorije za trgovinu između Pakistana i zemalja Centralne Azije. UNCTAD je dugo zagovarao potencijalne koristi koje bi ta poboljšanja u tranzitu mogla doneti Avganistanu i Pakistanu. Za Avganistan je jedna od glavnih prednosti bolji pristup prekomorskim tržištima preko pakistanskih luka. Za Pakistan je posebno važno da dobije bolji pristup tržištima Centralne Azije. Pored toga, tranzitnom trgovinom putovanje robe kroz obe države u druge Kamioni prelaze granicu na ulasku u Avganistan. Iako Avganistan nema izlaz na more, njegov geografski položaj može da ima veliku ulogu u vezi sa trgovinom u unutrašnjosti Centralne Azije. U Pakistanu korist mogu da imaju pre svega terminal u Karačiju, kao i pakistanski uvoznici i izvoznici zbog prednosti u ceni, usled proširivanja operacija do kojih može da dovede dodatni saobraćaj iz i prema Avganistanu. U dugoročnom smislu, prednosti u ceni zbog proširenja operacija odnosno izraženijeg obima trgovine smanjuju cenu transakcija za sve trgovce. Niži transakcijski troškovi zatim pomažu dalje širenje međunarodne trgovine što ekonomisti nazivaju virtuozni krug. UNCTAD trenutno u obe zemlje sprovodi projekte za olakšanu trgovinu koje finansira Svetska banka i koji uključuju mere za povećanje efikasnosti bilateralnog režima tranzita između Pakistana i Aganistana. Da bi se ostvario cilj usklađivanja pakistanske spoljne trgovine sa međunarodnim standardima, godine je državno Ministarstvo trgovine, u saradnji s UNCTAD, pokrenulo državni projekat za olakšavanje trgovine i transporta. Prijavljivanje robe se danas vrši putem Jedinstvene carinske isprave kako bi se olakšala trgovina. UNCTAD saradnja s NTTFC i Ministarstvom trgovine se nastavlja u okviru Projekta 2 Olakšavanje trgovine i transporta, koji je pokrenut godine. Jedan od ciljeva drugog projekta je poboljšanje međunarodnog tranzita, uključujući primenu APTTA i drugih koraka za proširenje pristupa Pakistana tržištima Centralne Azije. UNCTAD u Avganistanu sarađuje s ministarstvima finansija i trgovine od godine. Njegov projekat Hitna modernizacija carine i olakšavanje trgovine uključuje primenu UNCTAD sistema za automatizovanu obradu carinskih podataka ASYCUDA , kao i pomoć u procesu pristupanja Avganistana Svetskoj trgovinskoj organizaciji. UNCTAD je pružio pomoć u pripremi pregovora za APTTA, a pružiće pomoć i u njegovoj primeni. Od domaće do međunarodne saradnje Još je važnije ono što je nedavno objavila Međunarodna mreža carinskih univerziteta Kieck, 2010, str. Koncept jednog zaustavljanja standardno zahteva da se sve funkcije carinske kontrole izmeste u jedan objekat za jedno zaustavljanje. Međutim, u fazi tranzicije, dve carinske uprave u principu mogu da se dogovore da zajedno vrše carinske kontrole, dok druge uloge, kao što je kontrola putnika, nastavljaju da se vrše kroz dvostruko zaustavljanje. Na nekim graničnim prelazima čak i takva minimalna intervencija može da dovede do značajnih ušteda i koristi zbog veċe efikasnosti. Vremenom bi trebalo da postane moguće da se koncept jednog zaustavljanja omogući u svim oblastima carinske kontrole. Analiza rizika se vrši na osnovu pravnog akta koji je odobrilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija i Ministarstvo poljoprovrede, ishrane i zaštite potrošača. Ovaj akt definiše načine saradnje za razmenu informacija između svih graničnih službi koje su povezane zajedničkim radom na analizi rizika. Nadležni albanski organi su preduzeli niz mera za primenu koncepta Jednog šaltera, uključujući potpisivanje sporazuma između albanske Carine i Policije za upravljanje granicom, za realizaciju pilot projekta za putnike i robu na granicama s Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom i Grčkom, u januaru godine. Trenutno je u eksperimentalnoj fazi. Rezultat je koristan i manifestuje se time što nijedna strana ne mora da se zaustavlja na kontrolnom punktu više puta, osim zaustavljanja zbog saobraćajne signalizacije u okviru zone samog kontrolnog punkta. Prednosti postupka s jednim zaustavljanjem su sledeće: Ukupno vreme carinjenja za fizička lica na kontrolnim punktovima je smanjeno na 2 3 minuta za zelenu liniju carinjenja i na 15 minuta za crvenu liniju carinjenja ; Olakšan je prelazak granice nema potrebe da se izlazi iz vozila. Ova varijacija aranžmana s jednim zaustavljanjem zahteva visok stepen usklađenosti, a posebno poverenja među relevantnim stranama. Između ostalog pažnju treba obratiti na sledeća pitanja: Granični prelaz sa jednim zaustavljanjem donosi brojne prednosti. Graničnom ispostavom s jednim zaustavljanjem između Zimbabvea i Zambije smanjeno je vreme čekanja prevoznika koji prevoze robu preko celog kontinenta, što je dovelo do poboljšanja poslovne i investicione klime. Ta granična ispostava je deo poboljšanja koridora sever-jug. Koridor sever-jug je jedan od glavnih trgovačkih pravaca kretanja u Africi, koji vodi preko Tanzanije, Demokratske Republike Kongo, Zambije, Malavija, Bocvane, Zimbabvea, Mozambika i Južne Afrike. Čekanje na granicama između zemalja povećava troškove ekonomskim subjektima koja moraju da plaćaju prevozničkim firmama čiji vozači besposleni sede i po tri dana dok traje obrada dokumenata. To takođe umanjuje i podsticaj za svetske firme da trguju u Africi, jer za putovanje tereta mogu biti potrebne nedelje dok bi u Evropi to trajalo svega nekoliko dana. Na primer, da bi jedna pošiljka bakra iz oblasti bogate bakrom u Demokratskoj Republici Kongo stigla u južne luke potrebno je dve do tri nedelje, dok bi za isto takvo putovanje u Evropi bilo potrebno samo 48 sati. Novi granični prelaz će pojednostaviti postupak granične kontrole, jer će oni koji budu prelazili sada morati da predaju svoju dokumentaciju samo jednom. Južna Afrika se složila da finansira postavljanje glavne infrastrukture i dve zemlje su u postupku formiranja potrebnih radnih grupa koje će obaviti pripremne radnje. Ove stručne radne grupe će se baviti sledećim pitanjima: zakonski okvir, infrastruktura, informaciona i komunikaciona tehnologija, operativne procedure, ljudski resursi i upravljanje granicom. Pored toga, formirana je jedinica za komunikaciju koja sve zainteresovane strane javni i privatni sektor informiše o napretku i poziva na diskusiju. U zapadnoj Africi su planirani zajednički granični prelazi na granici između Gane i Burkine Faso, na granici između Burkine Faso i Malija i na granici između Senegala i Malija. Te inicijative su pokrenute u kontekstu izgradnje koridora koji finansiraju nacionalne vlade, EU, Razvojna banka Afrike i Svetska banka. Većinu pripremnih radova izvršila je Komisija zapadnoafričke ekonomske i monetarne unije. Učinjen je veliki napredak u izradi sporazuma o zakonskom i operativnom okviru, kao i o infrastrukturi i upravljanju graničnom ispostavom. Od domaće do međunarodne saradnje Regionalna saradnja IU carinskoj uniji se grupa zemalja dogovara da između sebe ukinu carine i uspostave zajedničke spoljne carine na uvoz iz ostatka sveta. Carinska unija je dalekosežni oblik regionalne saradnje. U daljem tekstu su navedeni mnogobrojni primeri. Kada nekoliko zemalja dele zajedničku granicu, čest je slučaj da regionalnu saradnju smatraju poželjnom. To se dešava između EU i njenih suseda. Pored aranžmana sa istočnim susedima, EU je takođe uključena u širenje politika najboljih metoda rada izvan susednog regiona. Njen angažman u Centralnoj Aziji pruža drugi primer Rubrika 2. Zemlje potpisnice bile su Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Ruska Federacija i Tadžikistan. Uzbekistan je prihvaćen kao potpisnik godine do kada je imao status posmatrača, zajedno sa Jermenijom, Republikom Moldavijom i Ukrajinom. Uzbekistan je godine odlučio da suspenduje svoje članstvo. Između ostalog, cilj EurAsEC je bio promovisanje ekonomske integracije država članica formiranjem, između ostalog, i Regionalne carinske unije i zajedničkog tržišta. U skladu s tim, u novembru godine su šefovi država članica potpisali Sporazum o carinskom zakonu carinske unije. Zakon o carinskoj uniji je stupio na snagu 1. Carinska unija je dovela do toga da su teritorije te tri države postale integrisana carinska zona, sa jedinstvenim carinskim propisima, procedurama i praksom, zajedničkim tarifskim propisima i zajedničkim netarifskim propisima. EurAsEC je takođe pokrenuo pripremu jedinstvene carinske isprave za trgovinsku dokumentaciju, kao i uslove za uvođenje Jednog šaltera. Od godine su u funkciji Zajednička nomenklatura stranih ekonomskih aktivnosti EurAsEC, koja se zasniva na Harmonizovanom sistemu naziva i šifarskih oznaka roba HS i primeni desetocifrenih šifara za klasifikaciju robe. EUBAM je pokrenuta 30. EUBAM u celini finansira EU. To je savetodavno, stručno telo koje nema izvršna ovlašċenja. Misija nastoji da trajno doprinese kvalitetu granične i carinske službe, kao i da olakša kontakte i trgovinu za građane i privredne subjekte Republike Moldavije i Ukrajine. Misiju realizuje UNDP, koji pruža administrativnu i logističku podršku. Ciljevi i zadaci EUBAM su sledeći: Da radi sa Republikom Moldavijom i Ukrajinom na usklađivanju njihovih standarda i postupaka za upravljanje granicom sa standardima i postupcima koji se koriste u državama članicama EU; Da pomogne u povećanju nivoa profesionalnosti moldavske i ukrajinske carinske službe i službe za čuvanje granice na operativnom nivou; Da razvije sposobnost za analizu rizika; Da poboljša saradnju i reciprocitet između graničara i carinskih službi, i između njih i službi za sprovođenje zakona; Da unapredi prekograničnu saradnju. Kako EUBAM radi: Pomaže i daje savete o standardima i najboljim načinima rada u vezi sa granicom; Vrši obuku na radnom mestu i trening; Unapređuje sposobnost za analizu rizika; Vrši obilaske i kontrole, uključujući provere na licu mesta. Kao jedan od najvećih programa Evropske komisije EK za pružanje pomoći u centralnoj Aziji, BOMCA je pokrenut godine, posle predloga Inicijative za bezbednost granice centralne Azije CABSI. UNDP je, pod vođstvom nacionalne kancelarije UNDP u Biškeku, realizovao program za EK. Za period od do godine, BOMCA je doznačeno 27,7 miliona evra, od čega je 25,7 miliona evra obezbedila EK. BOMCA ima za cilj uvođenje evropskih najboljih iskustava u radu u integrisano upravljanje granicom IUG u centralnoj Aziji. Program sadrži tri komponente: Načelni saveti i pravna i institucionalna reforma: BOMCA je formirao međuresorne komisije i međuagencijske radne grupe u svakoj od zemalja kako bi donosioce odluka upoznao sa mogućnostima primene integrisanog upravljanja granicom i pokrenuo zakonske i regulatorne reforme potrebne za institucionalizaciju okvira integrisanog upravljanja granicom; Jačanje nacionalnih kapaciteta za obuku: BOMCA renovira i oprema centre za obuku graničnih službi u svim državama koje učestvuju u programu, uvodeći komponente integrisanog upravljanja granicom u nacionalne nastavne planove i programe kroz pristup obuka edukatora koji primenjuje najbolje evropsko stručno znanje; Probe integrisanog upravljanja granicom na pilotlokacijama: BOMCA obezbeđuje infrastrukturu, opremu i obuku na licu mesta za sticanje ključnih veština za osoblje graničnih službi na izabranim aerodromima, lukama i udaljenim delovima granice u centralnoj Aziji. Cilj je da u budućim fazama programa nacionalne vlade na ovim pilot-lokacijama vrše probe integrisanog upravljanja granicom. U sedmoj fazi koja je pokrenuta u januaru godine, program BOMCA je nastavio da pruža pomoć u sledećim oblastima: Pomoć institucionalnoj reformi u Kazahstanu, Republici Kirgistan i Tadžikistanu, kroz pomoć u reviziji postojećih strategija u upravljanju granicom ili pripremi novih; Pomoć Tadžikistanu u obezbeđivanju granice između Tadžikistana i Avganistana: Iako se ruska granična straža povukla sa tadžikistansko-avganistanske granice u junu godine, infrastruktura na granici je ostala neadekvatna, a u cilju postizanja odgovarajuće bezbednosti granice treba poboljšati radne i životne uslove graničara; Jačanje kapaciteta infrastrukture duž trgovinskih i tranzitnih koridora: efikasnije upravljanje prekograničnom i međuregionalnom trgovinom je od vitalnog značaja za ekonomski razvoj zemalja centralne Azije koje nemaju izlaz na more. Međutim, istovremeno treba sprečiti nezakonitu trgovinu. Zaključak Pored izričite potrebe za kontrolom nezakonitih radnji, velika raznolikost robe koja danas prelazi granice zahteva sve veći stepen stručnosti, od veterinarske službe do stručnog poznavanja opasne robe. Mada se eventualno može naći u različitim državnim ministarstvima, malo je verovatno da će znanje koje je potrebno za savladavanje ovako velikog obima poslova posedovati samo jedna služba. Saradnja različitih državnih organa i poslovne zajednice koja je, na kraju, i glavni korisnik graničnog prelaza je zato od centralne važnosti za efikasno upravljanje granicom. Saradnju treba proširiti na susedne države, ne samo radi kontrole zajedničkih granica nego i radi lakšeg obavljanja zakonite trgovine preko tih granica. Međunarodni partneri saradnju moraju da produbljuju, na primer, zaključivanjem sporazuma o uzajamnom priznavanju i izgradnjom dugoročnih odnosa. Od domaće do međunarodne saradnje Literatura Jouko Alaluusua, 5-6. Aniszewski, juni godine, naučni članak Svetske carinske organizacije broj 2. Azijsko-pacifičke carinske novosti, 2009, broj 31, Carinske politike Koreje u vreme globalne ekonomske krize. Savet Evrope, 2003, Prekogranična saradnja u borbi protiv organizovanog kriminala:organizovani kriminal pregled najboljih načina rada br. EUBAM, 2010b, Koji su vaši ciljevi i namere? IOM, Budimpešta 2010, Izveštaj Misije za procenu i praćenje AMT : Jačanje integrisanog upravljanja granicom u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj. Državni carinski komitet Republike Belorusije, 23. UNCTAD, 2011, Sporazum o tranzitnoj trgovini između Avganistana i Pakistana koji stupa na snagu 14. Svetska carinska organizacija 2008. Strane koje su zainteresovane za lakše obavljanje trgovine Kako uvesti lakše obavljanje trgovine Primer promene načina upravljanja graničnim prelazom Primeri i argumenti za partnerstvo carine i trgovine Uvođenje mehanizma konsultacija između carine i trgovine Izazovi koje treba prevazići Prednosti uspostavljanja mehanizma konsultacija Carina i trgovina: modeli za učešće i saradnju Obuka i promocija partnerstva između carine i trgovine Obuka Promocija u javnosti Rešavanje problema povezanih sa korupcijom Upoređivanje olakšica u trgovini 85 Zaključak 86 Literatura 86 Dodatni resursi 88 Dokumenti koji su korisni za osnivanje nacionalnih komiteta za olakšavanje trgovine i transporta 88 Rubrika 3. Usklađivanje bezbednosti sa olakšicama u trgovini i razvijanje partnerstva sa privatnim sektorom Uvod Očekivalo se da će se svetski kontejnerski saobraćaj sa 104 miliona kontejnera u povećati na oko 400 do 460 miliona kontejnera u godini, dok se predviđalo da će se do godine povećati između 510 i 610 miliona kontejnera Poreska i carinska unija EK, 2006, str. Stoga se sve zemlje više nego ikada suočavaju sa sigurnosnim izazovima u pogledu kontejnera kako prilikom dolaska na kopnene ili morske granične prelaze, tako i tokom celog lanca snabdevanja. Posledica toga je da mnoge zemlje određuju i sprovode različite mere kako bi osigurale svoje granice. Međutim, ako zatvaranje granica za krijumčare za sobom povlači i njihovo zatvaranje za zakonite trgovce i poslovne subjekte onda takve mere imaju negativan efekat. Zato vlade moraju da uspostave ravnotežu između obezbeđivanja svojih granica i olakšavanja zakonite trgovine. U ovom poglavlju opisuje se određeni broj mera za bezbednost granice koje se danas koriste, a nakon toga se analizira nekoliko metoda za olakšavanje trgovine i uspostavljanje partnerstva između trgovine i vlade. Namera poglavlja kao celine jeste da ponudi temeljit i integrisan pristup pod nazivom javne službe objedinjenje u ostvarivanju jedinstvenog cilja metodama upravljanja graničnim prelazima i kreiranju politike. Dok su se sigurnosne mere tradicionalno uvodile da bi se zaštitila trgovina i teret, danas se često sama trgovina ili teret smatra sigurnosnim rizikom. U nekom slučajevima su čak i prevozna sredstva postala oružje, a ne samo prevoznici tereta. Zbog toga su mnoge zemlje uvele relevantne sigurnosne mere opreza. Tehnički prekršaji odnosno neposedovanje ispravnih dokumenata; neregularni ili ilegalni imigranti u potrazi za poslom ; 3. Međudržavni organizovani kriminal raznih oblika i tipova: krijumčarenje automobila, ilegalna trgovina ručnim i lakim oružjem, opojne droge i druga roba, trgovina ljudima, ilegalni prenos nuklearnih materijala, ilegalno međudržavno raspolaganje opasnim materijalima kao što su radioaktivni materijal i druge vrste otpada ; 4. Pretnje integritetu upravljanja granicom korupcija i zloupotreba ovlašćenja. Na graničnim prelazima, metode fizičke kontrole, odnosno metode neinvazivnog pregleda skeneri koji koriste rendgenske i gama zrake mogu otkriti drogu, eksplozivne materije ili nuklerano i hemijsko oružje. Međutim, sprovođenje kontrola samo na graničnim prelazima može da ne bude dovoljno. Sigurnosne mere nisu relevantne samo kada pošiljka dođe na granicu; one su takođe važne na mestima utovara i duž celog lanca snabdevanja. Nove tehnologije organizovanim kriminalnim grupama omogućavaju da efikasno deluju preko međunarodnih granica i da prebacuju robu na velikim udaljenostima i između raznih zemalja. Prema dokumentu koji je objavio Ženevski centar za demokratsku kontrolu oružanih snaga Marenin, 2010 , pretnje bezbednosti se mogu podeliti u pet opštih kategorija: 1. Normalna krivična dela u koja spada prelazak granice odnosno krađa auta s jedne strane granice i radionice za rastavljanje ukradenih vozila s druge strane ; 55 58 i nezakonite trgovine rade sami, odnosno nemaju pristup svim raspoloživim informacijama i obaveštajnim podacima. Kako bi odgovorili na te rizike, osim metoda otkrivanja i intervencije, carini i drugim agencijama za kontrolu potrebne su i metode za upravljanje bezbednošću. Granične kontrole se oslanjaju na to da su trgovci, prevoznici, posrednici i svi drugi koji učestvuju u lancu snabdevanja predočili podatke i deklaracije nadležnim agencijama za bezbednost i upravljanje granicom. Logistička sredstva kao što su vozovi, kamioni, brodovi kao i osnovna infrastruktura često su u vlasništvu subjekata iz privatnog sektora. Stoga je, da bi osigurali granice, važno razviti neki oblik saradnje između svih zainteresovanih strana u lancu snabdevanja Učesnicii zainteresovani za bezbednost granice i lakše obavljanje trgovine: Slučaj Velike Britanije Broj različitih vladinih agencija koje su uključene u kreiranje i ssprovođenje politike, kontrola i postupaka nije toliko važan koliko način na koji one razmenjuju informacije. Takođe je važno da li one rade odvojeno ili su integrisane korišćenjem pristupa pod nazivom javne službe objedinjene u ostvarivanju jedinstvenog cilja. U Velikoj Britaniji izvršna vlast i kreatori politike su odvojeni, stvarajući tako slojevite bezbednosne kontrole i postupke. Svaka bezbednosna kontrola i postupak oslanja se na poslovne subjekte koji prijavljuju i predočavaju podatke nadležnim agencijama za kontrolu prelaska granice. Kada su kontrole fokusirane na fizičke preglede one se oslanjaju na poslovne subjekte koji svoju robu daju na pregled. Poslovni subjekti koji učestvuju u međunarodnoj trgovini mogu se svrstati u jednu od tri kategorije: 1. Različite vrste poslovnih subjekata koji učestvuju navedene su u sledećoj tabeli SITPRO 2008a, str. Transport i srodne usluge Pomorske firme Trajekt operateri Avio kompanije Firme za kamionski prevoz i transport Firme za železnički prevoz koje voze na međ. Objekti i infrastruktura Morske luke Trajektne luke Aerodromi Međunarodni železnički terminali Rečne luke za kontejnere Lučki operateri i lučki radnici Rukovalac tereta i radnici za utovar-istovar Skladištari Operateri tranzitnog skladišta Pružaoci sistemskih usluga za luku Pružaoci IT usluga Zaduženi za razvoj IT sistema Izvor: SITPRO, Logističko osoblje verifikuje dokumente o teretu. Usklađivanje bezbednosti sa olakšicama u trgovini i razvijanje partnerstva sa privatnim sektorom Regulatorni ambijent za bezbednost Proteklih godina došlo je do dramatičnog porasta bezbednosnih pravila. Regulatorna kontrola u trgovini odnosi se na naplatu prihoda, sigurnost i bezbednost, okolinu i zdravlje, zaštitu potrošača i trgovinsku politiku. Dodavanje novih inicijativa za bezbednost proteklih godina je dodatno opteretilo poslovne subjekte SITPRO 2008a, str. Iako postoji mnogo bezbednosnih inicijativa koje utiču na granične prelaze, ne odnose se sve samo na carinske organe. Na granici rade i druge agencije: na primer, policija, službe unutrašnjih poslova ili službe za borbu protiv terorizma i administrativni organi odgovorni za hranu, lekove, veterinarske ili fitosanitarne poslove. Nadalje, carinske vlasti se takođe mogu naći u situaciji da se od njih traži da sprovedu bezbednosne mere u ime drugih takvih agencija. Ovlašćeni privredni subjekt AEO 2. Inicijativa za bezbednost kontejnera CSI 3. Poznati pošiljalac vazdušni teret 5. ISO Partnerstvo carine i trgovine SAD-a u borbi protiv terorizma C-TPAT 8. Udruženje za zaštitu transportovane imovine bezbednosni zahtevi za teret TAPA-FSR 9. Procena pretnje i rizika od strane više agencija MATRA 10. Kontrole izvoza prekursori za droge 11. Uvozne dozvole kancerogene supstance 12. Potvrda o nebrušenom dijamantu 13. Kontrole izvoza krajnja upotreba i odredište 14. Kontrole izvoza tehnologija, dvojna namena i vojska 15. Dozvola za medicinsku opremu 16. Davanje dozvola za medicinska sredstva i lekove 17. Kontrole i dozvole u vezi sa zdravljem životinja 18. Kontrole i potvrde u vezi sa zdravljem biljaka 19. Kontrola hrane i higijene 20. Kontrole bioterorizma za SAD Izvor: SITPRO, Inicijativa za bezbednost tereta 100% skeniranje tereta 22. Carinske najave: bezbednost 23. Upotreba dodatne opreme za skeniranje kao što je rendgen uređaj za skenerianje radioaktivnog materijala, eksploziva i hemikalija 24. Imigracione kontrole putnika 25. Imigracione kontrole vozača 26. Finansijski kriminal i finansiranje terorizma; ograničenja i kontrole 27. Dozvola drumskog prevoznika 29. Spoljna imigracija predložena u skladu sa e-granicom 30. Prijava opasne robe: vazdušni saobraćaj 31. Prijava opasne robe: železnički saobraćaj 32. Prijava opasne robe: pomorski saobraćaj 33. Prijava opasne robe: drumski saobraćaj 34. Usklađenost sa konkretnim zdravstvenim i sigurnosnim procedurama za rukovanje robom 35. Službeni sporazumi o saradnji između poslovnih subjekata i izvršnih agencija uključujući i Memorandume o razumevanju 36. Aktivnosti dubinskog snimanja kao što su ugovori, garancije, kreditna pisma, zahtevi za preporuke, provera kredita i drugo 37. Trgovačko osiguranje SITPRO, je na primer ispitao pomorske granice i lance snabdevanja u Velikoj Britaniji i otkrio da je u proteklih nekoliko godina sprovedeno najmanje 37, što novih što postojećih, postupaka i kontrola koje se odnose na bezbednost SITPRO 2008a, str. One su obuhvatile bezbednost lanca snabdevanja, borbu protiv terorizma, kriminal, bezbednost hrane, biobezbednost, zabrane i ograničenja, fiskalnu bezbednost i borbu protiv krijumčarenja, pranja novca, imigracionu kontrolu, javnu bezbednost, bezbednost osoblja i bezbednost glavne infrastrukture. Ovaj veliki broj sigurnosnih ciljeva se može grupisati u četiri kategorije SITPRO 2008a, str. Opšti: usmerene na bezbednosne rizike u najširem smislu; 2. Karakteristični za robu: usmereni na rizike karakteristične za određene vrste robe; 3. Kontrolni: usmereni na ispunjavanje usko preciziranih ciljeva kontrole; 4. Sigurnosni: odnose se na bezbednost osoblja i upotrebu glavne infrastrukture. Državne inicijative za bezbednost u pogledu trgovine ne uvode se uvek po hijerarhijskom principu, odnosno od vrha prema dole. Mnogi posrednici u lancu snabdevanja koriste sopstvena pravila, što pokazuju standardi koje je usaglasila industrija. Osim toga, poslovni subjekti primenjuju sopstvene komercijalne nivoe zaštite od nepredviđenih rizika, uključujući prakse dubinskog snimanja eng. E-granice Velike Britanije Cilj e-granica Velike Britanije je da na osnovu obaveštajnih podataka u elektronskom obliku odredi teret koji će biti kontrolisan. Elektronska informacija pre prispeća, u formi kao što je manifest, poredi se sa spiskovima i profilima sumnjivih, omogućavajući identifikaciju kretanja visokorizičnog tereta pre nego što stigne u Veliku Britaniju. Program Cyclamen ciklama Velike Britanije Program Cyclamen je inicijativa za borbu protiv terorizma kojim zajedno rukovode Ministarstvo unutrašnjih poslova Vel. Britanije i Služba prihoda i carina Njenog Veličanstva. Cilj mu je da rutinskom proverom u ulaznoj luci, korišćenjem opreme kojom rukuju carinski organi, spreči nezakonit uvoz radioaktivnog materijala u Veliku Britaniju. Program se koristi na većini aerodroma, morskih i trajektnih luka Velike Britanije gde se roba i putnici proveravaju zbog radioaktivnog materijala. Britanije U Evropskoj uniji, strateška roba za koju su potrebne dozvole za izvoz podeljena je u u tri kategorije: 1. Koja se odnosi na robu Ciljevi Bezbednost lanca snabdevanja: utvrditi rizike pre pokretanja robe; Borba protiv terorizma: sposobnost prikupljanja obaveštajnih podataka, prepoznavanje pretnji i reagovanje; Intervencija zbog kriminala: prikupljanje obaveštajnih podataka, sprečavanje, onemogućavanje i zaustavljanje kriminalnih aktivnosti. Bezbednost hrane: pobrinuti se da je hrana dostupna i sigurna za upotrebu; Biobezbednost: sprečiti da štetne bolesti i supstance ugroze život i blagostanje Vel. Britanije; Zabrane i ograničenja: pobrinuti se da se osetljivom i opasnom robom i tehnologijama trguje i rukuje samo prema prethodno utvrđenim kriterijumima i samo od strane licenciranih operatera, trgovaca i pojedinaca. Spisak roba koja spada u ove kategorije se često ažurira i dopunjava kako bi udovoljilo promenama u pogledu uočenih pretnji i rizika. Budući da se spisak veoma često brzo menja trgovci moraju biti upoznati sa promenama i spisak redovno proveravati. Regionalne inicijative za bezbednost Regulatorni sigurnosni okviri mogu takođe voditi poreklo od regionalnih inicijativa. U tekstu koji sledi navedeno je nekoliko konkretnih primera. Koja se odnosi na bezbednost Fiskalna bezbednost i borba protiv krijumčarenja:naplata prihoda, sprečavanje i zaustavljanje krijumčarenja; Pranje novca: identifikovanje nezakonite finansijske transakcije; Imigraciona kontrola: identifikovanje ljudi; Najave i sažete deklaracije: prikupljanje regulatornih podataka pre dostavljanja deklaracija. Javna bezbednost: dobrobit i bezbednost ljudi koji konzumiraju ili koriste robu; Bezbednost osoblja: dobrobit i bezbednost ljudi koji rukuju robom i prevoze je; Bezbednost glavne infrastrukture: osiguravanje zaštite glavne infrastrukture; postojanje plana hitnih mera ukoliko bi došlo do kvara infrastrukture ili sistema; poslovna bezbednost: osiguranje da se rizicima koji su povezani sa poslovnim subjektima i međunarodnom trgovinom upravlja u okviru kompanija putem, na primer dubinskog snimanja, instrumenata obezbeđenja i memoranduma o razumevanju Multilateralne inicijative za bezbednost Strateške kontrole izvoza Strateška kontrola izvoza obično je definisana u međunarodnim konvencijama i ugovorima kao što su Ugovor o zabrani širenja nuklearnog oružja, Konvencija o biološkom i toksičnom oružju, Konvencija o hemijskom oružju, Vasenar aranžman ili Rezolucija Saveta bezbednosti UN br Ishkashim je najjužniji granični prelaz između Tadžikistana i Avganistana. OEBS-ov Koncept bezbednosti i upravljanja granicom Osnovni ciljevi bezbednosti i upravljanja granicom OEBS-a su: 1 Unaprediti slobodno i bezbedno kretanje ljudi, roba, usluga i investicija preko granice u skladu sa relevantnim pravnim okvirom, međunarodnim pravom i obavezama OEBS-a, između ostalog, kroz povećanu bezbednost u pogledu putnih isprava i podsticanjem, kada je to primereno, okolnosti kojima bi se omogućila liberalizacija viznih režima; 2 Smanjiti pretnju terorizma sprečavanjem prekograničnog kretanja ljudi, oružja i sredstava povezanih s terorističkim i drugim kriminalnim aktivnostima; 3 Sprečiti i suzbiti transnacionalni organizovani kriminal, ilegalnu migraciju, korupciju, krijumčarenje i trgovinu oružjem, drogom i ljudima; 58 61 3. Usklađivanje bezbednosti sa olakšicama u trgovini i razvijanje partnerstva sa privatnim sektorom 4 Promovisati visoke standarde u graničnim službama i nadležnim nacionalnim strukturama; 5 Promovisati dostojanstveno postupanje sa svim licima koja žele da pređu granicu u skladu sa relevantnim nacionalnim pravnim okvirom, međunarodnim pravom, a posebno ljudskim pravima, pravom izbeglice i humanitarnim pravom i relevantnim OEBS obavezama; 6 Stvoriti povoljne uslove za društveno-ekonomski razvoj u pograničnim područjima kao i za prosperitet i kulturni razvoj lica koja pripadaju svim zajednicama koje žive u pograničnim oblastima, uz pristup svim mogućnostima; 7 Podsticati uslove za zajednički ekonomski razvoj i pomoći u uspostavljanju zajedničkog prostora slobode, bezbednosti i pravde na teritoriji koju pokriva OEBS; 8 Omogućiti bezbedan međunarodni transportni tok nabavke robe. O OEBS-vom KSUG-u se više govori u Poglavlju 2. Obaveze i mandat OEBS-a u pogledu bezbednosti kontejnera i lanca snabdevanja U sledećim delovima iz odluka i izjava Ministarskog saveta OEBS-a prikazan je pregled obaveza i madata OEBS- -a u pogledu bezbednosti kontejnera i lanca snabdevanja. Ljubljana godine: odluka Ministarskog saveta br. Okvirnih standarda; da sve zemlje učesnice OEBS-a obaveste jedna drugu o merama koje su preduzele radi izvršenja gore navedenih obaveza; TIR karneti koji se obrađuju na carinskom terminalu Brest u Belorusiji. Madrid godine: Ministarska izjava o pružanju podrške Globalnoj strategiji Ujedinjenih nacija za borbu protiv terorizma OEBS će nastaviti da sprovodi svoje aktivnosti usmerene na unapređivanje bezbednosti lanca snabdevanja, a posebno podržavanjem i olakšavanjem rada Svetske carinske organizacije u oblasti jačanja kapaciteta za sprovođenje Okvirnih standarda za bezbednost i olakšice u međunarodnoj trgovini, te će nastojati da posluži kao platforma za koordinaciju i saradnju relevantnih međunarodnih organizacija i nacionalnih organa vlasti u cilju razvoja i primene integrisanog pristupa bezbednosti lanca snabdevanja. Madrid godine: odluka Ministarskog saveta br. Bezbednost granica Evropske unije Evropska unija definiše bezbednost na svojim spoljnim granicama kao sposobnost tih granica da, za njene države članice, bude prepreka ili bar pouzdan filter za pretnje u vezi sa EC, 2007, str. Bezbednost predgraničnog područja EU odnosi se na zemlje porekla i tranzita. Ovo je deo pograničnog modela EU za graničnu kontrolu. U ovom modelu, koji je deo Šengenskog kataloga dobrih praksi granične kontrole se navodi da uspešne kontrole moraju EK, 2007, str. Jasno je, takođe, da je bezbednost tema i u necarinskim oblastima trgovinskih regulatornih aktivnosti. Generalni direktorat Evropske komisije za mobilnost i transport radi na unapređenju zaštite svog evropskog teretnog transporta od mogućih terorističkih napada. Program carinske bezbednosti EU Pored sigurnosnih izmena i dopuna Zakona o carinama EU, Program carinske bezbednosti EU obuhvata informacije pre dolaska i pre odlaska, te olakšavanje trgovine i procenu rizika za spoljne granice Zajednice. Ove mere su usmerene na poboljšanje bezbednosti unapređivanjem carinskih kontrola i maksimalnim iskorišćavanjem kombinovanog uticaja kontrola koje sprovode različiti organi. One obuhvataju: Olakšavanje trgovine: zajednički sistem za prepoznavanje trgovaca na osnovu jedinstvenih identifikacionih brojeva; Poboljšavanje Novog kompjuterizovanog tranzitnog sistema SITPRO 2008b, str. Pored toga, novine u informacionom sistemu za borbu protiv prevara u tranzitu ATIS omogućava sistemu da OLAF-u Evropskoj kancelariji za borbu protiv prevara prosledi kopije o tranzitnom kretanju uključujući i one koje se odnose na osetljivu robu; EU Carinski sistem upravljanja rizikom CRMS , koji omogućava brzu, direktnu i sigurnu razmenu informacija o rizicima za prateće i ciljane pošiljke radi carinske kontrole. Koristeći CRMS, Evropska komisija prenosi informacije o pretnjama na celom području EU. CRMS je carinsko sredstvo. Pomaže trgovcima koji poštuju propise tako što im obezbeđuje prednosti koje pružaju bolje ciljane kontrole. Program FAST: prekogranična incijativa za bezbednost Program slobodne i sigurne trgovine FAST je dobrovoljna inicijativa osmišljena kako bi osigurala sigurnost i bezbednost, a istovremeno ubrzavajući obavljanje zakonite trgovine preko granice između Kanade i SAD-a. To je zajednička inicijativa Kanade i SAD-a usmerena na poboljšanje bezbednosti granice i lanca trgovine dok se slanje prekograničnih trgovinskih pošiljki pojednostavljuje a kašnjenje smanjuje. Svi učesnici u programu FAST vozači, prevoznici i uvoznici moraju da prođu procenu rizika. Učesnici koje odobri program FAST označeni su kao niskorizični, što graničnim organima omogućava da svoje resurse i bezbednosne napore usmere na putnike visokog ili nepoznatog rizika Inicijative za bezbednost koje se odnose na robu: kontrole, zabrane i ograničenja Osnovni cilj podvrgavanja robe dodatnim kontrolama, uključujući i zabrane i ograničenja, je bezbednost. Svaka vrsta kontrole koja je usko vezana za robu ima svoju vlastitu regulatornu instituciju. Carinske vlasti, lokalni organi i lučki zdravstveni organi su, po pravilu, odgovorni za carinske i druge vrste kontrole a posebno veterinarske, sanitarne i fitosanitarne kontrole , dok je veliki broj vladinih odeljenja odgovoran za izradu regulatorne politike i politike davanja odobrenja. Za neke od ovih mera bi se moglo smatrati kao da poprimaju oblik mehanizama zaštite trgovine, kao što su uvozne kvote i antidamping carine. Sve zemlje članice EU, kao i mnoge druge zemlje u celom svetu, su se obavezale na sprovođenje ovih kontrola. Zakon o bioterorizmu Godine Kongres SAD-a je donio Zakon o bioterorizmu sa ciljem da se smanji mogućnost da međunarodni teroristi izvrše terorističke napade na SAD zagađivanjem uvoznih prehrambenih proizvoda. Zakon propisuje da se Uprava za hranu i lekove SAD obavesti pre nego što se hrana uveze ili ponudi za uvoz u Sjedinjene Američke Države. Zakon takođe propisuje da se izvoznici hrane koji nisu iz SAD-a registruju u Upravi za hranu i lekove. Za- 60 63 3. Usklađivanje bezbednosti sa olakšicama u trgovini i razvijanje partnerstva sa privatnim sektorom htev za registraciju odnosi se na vlasnike, prevoznike, kao i posrednike koji su zaduženi za objekte u kojima se proizvodi, obrađuje, pakuje ili u kojima se drži hrana za ljudsku i životinjsku upotrebu Inicijative za bezbednost koje se odnose na transport Inicijativa za bezbednost kontejnera CSI Inicijativa za bezbednost kontejnera koristi kriterijume za procenu rizika kako bi se izvršila prethodna selekcija visokorizičnih kontejnera koji se upućuju u SAD, pre nego što se oni utovare na plovila u međunarodnim morskim lukama. Izrađena je nakon terorističkog napada 11. Na početku se fokusirala na dvadeset najvećih međunarodnih morskih luka koje imaju veliki obim trgovine sa SAD. Inicijativa za bezbednost kontejnera sada obuhvata preko pedeset morskih luka. Glavna karakteristika Inicijative za bezbednost kontejnera je pravilo 24-sata prema kojem prevoznici moraju Upravi za carinu i zaštitu granice SAD-a dati informacije o pošiljci u obliku elektronske deklaracije, najmanje 24 sata pre nego što se kontejneri utovare. Carina SAD-a ima timove carinskih službenika koji su zaduženi da pružaju podršku programu Inicijative za bezbednost kontejnera, a koji rade u velikom broju morskih luka. Oni prvo, na osnovu prethodnih informacija koje su dobili, pregledaju robu i u slučajevima u kojima se smatra da postoji veliki rizik oni rade zajedno sa domaćim carinskim službenicima kako bi sproveli detaljnije istrage korišćenjem rendgen uređaja i drugih sredstava. U Velikoj Britaniji, radnici Uprave za carinu i zaštitu granice SAD-a većinu svog vremena provode u morskim lukama Velike Britanije radeći, rame uz rame, sa službenicima Službe prihoda i carina Njenog Veličanstva, ali su formalno u sastavu Ambasade SAD i nemaju izvršna ovlašćenja SITPRO 2008a, str. Izjava uvoznika o bezbednosti ISF Cilj pravila o dostavljanju Izjave uvoznika o bezbednosti je da pomogne graničnim službenicima SAD da pregledaju dolazeće prekookeanske kontejnere zbog bezbednosnih rizika. Naziv 10+2 potiče od broja podataka koje su uvoznik 10 i prevoznik 2 obavezni da dostave Upravi za carinu i zaštitu granica pre nego što se kontejner koji ide prema SAD utovari na plovilo. Kontejneri koji nisu namenjeni za uvoz u SAD, nego su ih u morsku luku SAD preusmerile pomorske firme, takođe podležu dostavljanju Izjave uvoznika o bezbednosti. Kontejneri koji su u tranzitu se takođe moraju registrovati u pogledu Izjave uvoznika o bezbednosti. Ko što je opisano u DC Velocity Gooley, 2010 , uvoznici i njihovi posrednici suočavaju se sa nekoliko izazova u pogledu korišćenja Izjave uvoznika o bezbednosti. Jedan od najvećih je posedovanje tražene informacije o izvorima i posredniku koji rukuje njihovim proizvodima. Uvozne transakcije često uključuju i to da se složen niz nevezanih poslova i pošiljki ponekad preproda na putu. Čak i ako postoji tačna informacija, ona nije uvek dostupna onoliko rano koliko to traži Uprava za carinu i zaštitu granica SAD-a. Još jedan izazov za mehanizam Izjave uvoznika o bezbednosti 10+2 jeste da mnogi uvozi u SAD dolaze iz područja u kojima su pristupi tehnologiji ograničeni, postupci uvoza i izvoza dosta neformalni, a da bi premostili jezičke i kulturne barijere kupci zavise od posrednika Bezbednosne šeme koje su uvele određene grane privrede Udruženje za zaštitu transportovane imovine TAPA TAPA je udruženje zainteresovanih strana u visoko tehnološki razvijenim industrijama, uključujući velike multinacionalne proizvođače i prevoznike. Cilj udruženja je da se smanje gubici i krađe u lancu snabdevanja, unapređivanjem bezbednosnih standarda i najboljih načina rada. Inicijativa za bezbednost tereta SFI Inicijativa SAD za bezbedan teret, koju finansira Ministarstvo državne bezbednosti SAD, zajedno sa Ministarstvom energetike, usmerena je na nadgradnju postojećih bezbednosnih mera u morskim lukama, kao što je Inicijativa za bezbednost kontejnera, kako bi teroriste sprečila da koriste nuklearne ili druge radiološke materijale za napad na globalni pomorski lanac snabdevanja, kao i da upotrebljavaju teretne kontejnere da izvezu resurse za takav jedan napad na SAD. Inicijativa za siguran teret unapređuje sposobnost Vlade SAD da skenira kontejnere u drugim zemljama radi otkrivanja nuklearnih i radioloških materijala i da bolje proceni rizik dolaznih kontejnera upotrebom uređaja napredne generacije, integrisanih sistema i drugih, u praksi dokazanih, tehnologija za skeniranje pomorskog kontejnerskog tereta Ministarstvo državne bezbednosti SAD, 2011; Inicijativa za bezbednost tereta, 2011. Radnici obavljaju popis u skladištu. Udruženje je izradilo bezbednosne zahteve koji se u celom svetu priznaju kao industrijski standard za bezbednost transporta. To su dve inicijative: FSR i TSR. Bezbednosni zahtevi u pogledu tereta FSR Ovi zahtevi uvode postupke i zahteve dobavljačima da sprovedu bezbednosne standarde za robu koja putuje lancem snabdevanja. Oni takođe obezbeđuju metod za održavanje ovih standarda. Od članica TAPA se očekuje da od svojih dobavljača traže TAPA sertifikat. Zahtevi za bezbednost prevoza TSR TSR je program za poštovanje propisa i sprovodi se kroz program samoocenjivanja. Pokriva postupke i zahteve koje je potrebno ispuniti da bi se ispoštovali propisi TAPA. TAPA svojim članovima takođe pruža uslugu informacija o incidentu. Dobijeni podaci o kriminalnim aktima u vezi sa teretom se dalje distribuiraju kako bi se trgovcima omogućilo da zaštite svoju robu u tranzitu izbegavanjem rizičnih pravaca kretanja. Takođe je sredstvo za razmenu informacija sa policijom i drugim agencijama za sprovođenje zakona. Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO ISO je međunarodni standard bezbednosti za lance snabdevanja. U ovoj šemi odnosa, u koju se dobrovoljno stupa i koja se odnosi na sve poslovne subjekte u celokupnom lancu snabdevanja, detaljno se navode zahtevi za sistem upravljanja bezbednošću. Zauzimajući pristup da je upravljanje bezbednošću povezano sa upravljanjem preduzećima, ono pokriva sve aktivnosti koje utiču na bezbednost lanca snabdevanja. Primenjuje se na sve organizacije, svih veličina, bez obzira da li se bave proizvodnjom, uslugama, skladištenjem ili prevozom i to u svim fazama lanca proizvodnje ili snabdevanja. Pomaže organizacijama da: uspostave, sprovedu, održavaju i poboljšaju sistem upravljanja bezbednošću; osiguraju usklađenost sa navedenom politikom upravljanja bezbednošću; drugima pokažu usaglašenost sa standardima. Poboljšati nadzor i sprovođenje u vezi sa vazdušnim i pomorskim prevoznicima i špediterima. Koristiti sistem identifikacione kartice za proveru lica koja su ovlašćena da ulaze u objekte u kojima se rukuje teretom. Izvršiti provere svih lica koja otpremaju i rukuju pomorskim i vazdušnim teretom i koja imaju pristup prostoru za teret i dokumentaciji. Prikupiti i preneti informacije o bezbednosti tereta, uključujući informacije koje se odnose na pretnje, pomorske i vazdušne prevoznike, špeditere i vladine agencije. Izraditi smernice i postupke u pisanom obliku, kao i programe obuke za zaposlene u firmama koje otpremaju i rukuju teretom. Zaposliti dovoljan broj kvalifikovanih službenika za fizičko obezbeđenje prostora sa teretom. Koristiti fizičke barijere kao što su zidovi i ograde za zaštitu od neovlašćenog pristupa prostoru sa teretom. Komentari i preporuke napraviti bazu podataka poznatih pošiljalaca; bazu podataka staviti na raspolaganje vazdušnim prevoznicima i špediterima koji učestvuju; utvrditi da li je učešće dobrovoljno. Dodeliti osoblje za pregled tereta. Zahtevati provere lica koja ulaze u određena područja u morskim i vazdušnim lukama; utvrditi zahteve za proveru identiteta lica u objektima za teret, koji se ne nalaze u morskoj ili vazdušnim luci u skladu sa planovima za obezbeđivanje tih objekata; Korišćenje tehnologije poput pametnih kartica ovaj proces može učiniti efikasnijim i pouzdanijim. Zahtevati da se izvrše osnovne provere određenih radnika aerodroma; Svaki poslodavac pojedinačno, u skladu sa svojim planovima obezbeđenja, određuje uslove za vršenje osnovnih provera lica koja prevoze i rukuju vazdušnim teretom. Industriji preneti opšte informacije o pretnjama putem bezbednosnih direktiva i cirkularnih dopisa.